Borba, Feb 08, 1994, page 3

пиваре ут ренаеавн

БОРБА УТОРАК 8. ФЕБРУАР 1994.

(AHEBHMK E}

BOCAHCKA KPM3A ПОСЛЕ ТРАГЕДИЈЕ НА САРАЈЕВСКОЈ ПИЈАЦИ

САВЕТ МИНИСТАРА ЕУ ЗАХТЕВА ДИЗАЊЕ ОПСАДЕ САРАЈЕВА

Претња са роком „одмах“

Мирко Кларин-

дописник „Борбе“ из Брисела

Европска унија захтева „моментално“ дизање опсаде Сарајева и уклањање тешког наоружања, како са околних брда тако и из самог града. Да би тај циљ остварили, „дванаесторица“ cy, барем како тврде, спремни да „употребе сва неопходна средства“, укључујући и „ваздушну силу“.

У синоћњем саопштењу Савета министара Европске уније не прецизира се било какав рок за испуњење цитираних захтева. Рок „одмах“, односно „моментално“, како стоји у саопштењу, по тумачењу неких од учесника састанка значи да се од сукобљених страна тражи да без одлагања испоље „несумњиву спремност“ да то учине, као и да предузму прве „практичне кораке“ у том правцу.

Више европских шефова дипломатије је, тим поводом, испољило озбиљне резерве према најавама „историјског продора“, с којима је на седницу Савета минстара ЕУ јуче до-

шаомпорд Овен, саопштавајући како су босански Срби „први пут прихватили разговоре о демилитаризацији Сарајева, ван оквира укупног мировног споразума“. Најдрастичнији је био француски министар иностраних послова Але Жипе, по коме „изненадна Караџићева спремност за преговоре није повод да Европљани повуку ногу,“већ је напротив разлог да му још јаче заврну руку.-.“, будући да је сада „јасно да они (босански Срби) реагују само на претње“. Слично подозрење према најављеном „заокрету“ у позицији босанских Срба испољио је британски шеф дипломатије Даглас Херд, који би се тешко могао уврстити у „љубитеље бомби“.

За сваки случај, да се све ипак не би препустило проверено непостојећој „доброј вољи“ и „кооперативности“ сукобљених страна, поједини европски министри су синоћ тврдили да постоје сви услови за ултиматум НАТО. Шефови дипломатије европске „дванаесторице“, наиме, нису прихватили француско (Жипеово)

МИЛОШЕВИЋ ПРИМИО АКАШИЈА, РОУЗА И МОРИСА _

Само преговори пут ка миру

Београд. (Танјуг) Председник Републике Србије Слободан Милошевић примио је јуче после подне шефа мисије Унпрофора Јасуши Акашија са сарадницима, међу којима су се налазили и командант „Унпрофора“ у. бившој Босни и Херцеговини генерал Мајкл Роуз и специјални изасланик Високог комесара УН за избеглице Николас Морис.

Највећа пажња у разговору, како је саопштено, посвећена

је напорима за престанак гра-

-ђанског рата на тлу бивше

Босне и Херцеговине. Било је речи о предлозима и гледиштима који су изнети у прекју-

РАДОВАН КАРАЏИЋ РС спремна да

черашњим разговорима Јасуши Акашија са представницима сукобљених страна, посебно о будућем статусу Сарајева, као и о другим значајним питањима за која су шеф мисије Унпрофора и његови сарадници изразили интересовање.

Оцењено је да склапање мировног споразума представља најефикаснији начин за обуставу рата на овим просторима, чиме би снаге које желе његов наставак биле обесхрабрене и онемогућене. Зато је само наставак политичких | преговора, за које се залаже српска страна, разуман пут постизања ми-

преговора

посебно о миру у Сарајеву

Женева. — Председник Републике Српске Радован Караџић спреман је да преговара посебно о миру у Сарајеву, као кораку ка укупном решењу сукоба у Босни, каже се у саопштењу Дејвида Овена и Торвалда Столтенберга објављеном јуче у Женеви. „Ради постизања мира у Сарајеву сада, босански Срби су спремни, у околностима када још није могуће постићи укупно мировно решење, да преговарају о администрацији УН и демилитаризацији области Сарајева пре коначног решења за Босну и Херцеговину“, цитира АП саопштење Овена и Столтенберга.

ЈАСУШИ АКАШИ У РАЗГОВОРУ СА МИЛОШЕВИЋЕМ Послован и коректан разговор

БЕОГРАД, (Танјуг Јасуши Акаши, шеф мисије Унпрофор у бившој Југославији и специјални изасланик генералног секретара УН, изјавио је новинарима по завршетку сусрета са председником републике Србије, да је разговор са Слободаном Милошевићем био „послован и конкретан“. „За мене је то била прилика да разговарамо о битним питањима, да се заложимо за мир и смањимо тензије у области за коју сам ја одговоран“, рекао је Акаши и додао: „Разговарали смо о збивањима у Сарајеву. Такође смо разговарали о питању Сребренице и Тузле. Било је говора и о томе како да побољшамо хуманитарну помоћ у Босни и Херцеговини, као и о питању

нормализације односа између Србије и Хрватске, тако да су у разговору додирнута многа питања“.

На питање једног новинара „да ли је Милошевић био за демилитаризацију Сарајева2“, Акаши је одговорио:

„Да, он заиста жели да дође до напретка када је реч о успостављању администрације УН у Сарајеву, као и када је реч о демилитаризацији града, чак и пре него што се дође до мировног споразума“.

Замољен да каже своје виђење будућности женевских преговора, Акаши је истакао: „Председник Милошевић ме је уверио да ће разговори 10. фебруара бити одржани и да ће се разговарати о стварима од интереса за све три стране“.

инсистирање да они сами одреде рокове у којима се морају испунити њихови захтеви за демилитаризацију Сарајева, већ су то — као и конкретне модалитете акције за дизање опсаде и уклањање тешког наоружања — препустили западном војном савезу. Што се може сматрати и логичним, будући да су — са изузетком Ирске — све остале чланице европске уније истовремено и чланице НАТО.

У другом делу Савета министара, иза затворених врата, вођена је како сазнајемо „много комплекснија дискусија о стању на терену и компетенцијама појединих међународних организама.“ Резултат те дискусије је у уводу цитирани захтев 0 „моменталном“ дизању опсаде Сарајева и уклањању тешког наоружања из града и око њега, уз претњу силом, односно ваздушним ударима, уколико заинтересоване стране на то не пристану милом. Одлука је донета једногласно (другачије не би ишло) и према првим проценама посматрача она је можда „тежа“

ра, на чему би Међународна заједница морала одлучно да инсистира.

Указано је да и избегавање мировног споразума од стране носилаца ратне опције, уз подршку спољних фактора, може само да изазове распламсавање ратних сукоба, са тешким последицама по мир и стабилност у региону. =

Истакнуто је да ће Србија, као и до сада, пружати подршку мировним настојањима Уједињених нација на југословенским просторима.

У разговору је учествовао и министар иностраних послова СРЈ Владислав Јовановић.

ЛОРД ДЕЈВИД ОВЕН

него што су неки од европских

"министара, гласајући за њу,

помишљали. Остаје, посебно, тек да се види како се у пракси могу помирити претње „свим неопходним средствима, укључујући и ваздушну силу“, са поновним изражавањем верности „акционом плану“ Европске уније2

За сада, све недоумице пребачене су на Савет НАТО, који је јуче после подне одржао прве „неформалне консултације“ поводом захтева генералног секретара Уједињених нација Бутроса Галија да ауторизује ваздушне ударе на артиљеријске позиције око Сарајева. Прва рунда „консултација“ како “сазнајемо у атлантским дипломатским круговима, недвосмислено указује да ће у среду — када се у Бриселу одржава редовна седница Савета НАТО — западни војни савез позитивно одговорити на захтеве генералног секретара Уједињених нација, који су у међувремену подржани и синоћном одлуком Савета министара Европске уније. Ма шта она значила.

АНДРЕЈ КОЗИРЈЕВ

Москва (Ројтер). — Руски министар спољних послова Андреј Козирјев изјавио је јуче да је бомбардовање позиција зараћених страна у Босни „најгори начин“ да се реши овај конфликт, јавила је агенција Итар-ТАСС. ТАСС је цитирао Козирјева да је рекао како је немогуће бомбардовати густо насељене области Босне без изазивања тешких губитака, и да би то водило даљој ескалацији рата.

Галина Сидорова, сарадница Козирјева, сугерисала је да би ваздушни удари могли погоршати стање. „Од ваздушних удара против једне или друге стране би могло бити користи ако би то натерало на компромисе“, рекла је она. Али ваздушни удари би могли само „повећати степен бруталности“ на свим странама, оценила је Сидорова.

Милошевић примио Овена и Столтенберга

Београд, Танјуг. — Председник Републике Србије Слободан Милошевић, примио је јуче пре подне копредседнике Женевске конференције Торвалда Столтенберга и Дејвида Овена.

Разговор се односио, како је саопштен из кабинета председника Србије, на стварање услова за што скорије успостављање мира у бившој Босни и Херцеговини и стабилизовање укупних прилика на југословенским просторима. Указано је да преговарачки процес као пут ка миру нема алтернативу и да се не сме допустити да буде прекинут док се склопи коначан

мировни споразум.

Наглашена је тесна повезаност престанка санкција против Србије, односно, СР Југославије, са постизањем мировног решења за Босну и Херцеговину и указано на снаге које се томе још увек супротстављају.

Било је речи и о настојањима за свеобухватну нормализацију односа на југословенским просторима и констатовано да нормализација српско-хрватских односа има у томе велики значај.

У разговору је учествовао и југословенски министар иностраних послова Владислав Јовановић.

Нико не жели ваздушне нападе

Београд, Танјуг. — Копредседник Међународне конференције о бившој Југославији Дејвид Овен изјавио је јуче у Београду да нико не жели ваздушне нападе на артиљеријске положаје око Сарајева. E

„Нико осим ко је луд, међутим, не може даље толерисати овакву ситуацију у којој гине толико људи као што се у суботу десило у Сарајеву“, рекао је лорд Овен после разговора са председником Србије Слободаном Милошевићем. Јучерашњи разговор са председником –_Милошеви-

ЏОН МЕЈЏОР

ћем, у коме је учествовао и Овенов колега Торвалд Столтенберг, као и савезни министар иностраних послова Владислав Јовановић, лорд Овен је оценио као „веома' важан“. Како је рекао, једна од главних тема разговора је био рат у Босни и како га окончати, односно како спречити трагедију попут оне која се догодила у суботу у Сарајеву.

Одговарајући на питање о ваздушним нападима, Овен је дао предност преговорима. | „Надам се да ћемо кроз преговоре предузети кораке да би спречили трагедију попут ове у Сарајеву“, рекао је он.

Мора са „више мишића“

Лондон, Ројтер. — Британски премијер Џон Мејџор изјавио је јуче да Запад мора предузети „хитну и ефикасну акцију“ да би се заштитили житељи Сарајева.

Један високи представник владе је рекао да Мејџор верује да је суботњи масакр у Сарајеву показао да Запад мора да

прибегне акцији у којој ће употребити „више мишића“. Он је, међутим, навео да још увек постоји резервисаност према могућности употребе ваздушних удара. >

„Суботње злодело је до извесне мере створило нову ситуацију“, рекао је овај владин

Осврћући се на прекјучерашње разговоре са председником Републике Српске, Овен је рекао да је Радован Караџић прихватио предлог да преговара о демилитаризацији Сарајева и стављању тог града под двогодишњу административну управу УН.

Дејвид Овен је најавио да ће се преговори о Сарајеву одржати у четвртак. Рекао је да ће то бити „састанак о мерама поверења“ и да се на њему неће преговарати о глобалном мировном решењу босанске кризе, већ само о Сарајеву.

представник, стављајући до знања да Британија заузима чвршћи став према питању интервенције. Британски званичници, међутим, инсистирају да свака акција о ваздушним ударима или другим акцијама зависи од препорука војног особља које се нај на терену.