Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 39

које га породица све до 1445. евоја пмап.а и поеједе са обе стране Уне нмала, а по1ито је у нланку „Нешто о Боснп Дабарској п Дабро Босанској епископијп п о српским манастирима у Босни", Годишњица II. 245. доказано, да угарски кра.в Жигмунд, завладавши Босном 1408, није један дно Босне дао Херману грофу Цн.вском, као бану Хрватске и Славоније, као што су Енгл, Феслер, Гебхарди и Шимек тврдили, позивајући се погрјешно на Крчелића, те по томе ни Рмањ (Ермањ) није могао добити име од Хермана Цп.вског, требало би бар у „Шематизму" иоменути навод нзмјенути и исправнти. У поменутој Фрасофој топографнји наводи се, како је Рман. 1788. од Турака са свпм раарушен и како су се калуђери разбјегли но осталим мапастпрпма. Последњи пгуман рече да се је звао Василије Черноберња (164.) Да нам није дошло до руке ппсмо Рмањскнх каллфера, које ов г 1.је V цјелости наводимо, не бн знали, да се оп нпје звао Черноберња, но Цернобња, и даје он 1780. био јеромонах. Исто је пис.мо нисано на 8 годпна ирије коначног разорења п опустошехва мапастира. Да л'је владпка Иетар Иетровић дао и могао датп искану прнвилегнј\ г , ко би то могао знати! Можда би на то нптан.е могли добити одговора од г. Мана Грбића, к-оји је иретурио плашчанс.1>;у архпву. Само ппсмо гласп овако: „ВисокопреосвјашчеЊејши н слбвесњејши I \ г. енпскоп, Намп 'л,'е благодјете.1>у н Архипастирју все милостиви. Все покорњејшеприиадајушчеи умилно молимо цјелујући вашу свјатују деСницу, да бн се иа милост преклОнили, нашој худостп, којп се находимо у свјатој оби-

тели свјатаго Николаја в мјестје Хрмање под власти и работом агарјанском. Сего радн нас крајиаја нужда принуђава, ваше преосвјашченство најпокорнпје молимо, да се смилујете сверху нас весма оскорб.вених: Будућп да је наш старац нгуман Теофил Боровина от овога свјета преставио се минувшаго Септемврија, којн прн смертн нами велику скорб нриказа да наша монастирска слобода илити рећи превелечпје от цара написате и нами вручене, и нашему монастиру како ћемо се без повређења владатн, ову спомеиут\" слободу иаш старац при смерти каза, да је дао на оставу п сохранеппје покојному г. епнскопу Даннлу (т. ј. Јакшнћу) за коју ппак најпонизније молпмо, и \"вање имамо, да ћете В. П. поради Бога и своје душе иа номоћн нами бпти, такова ппсма иопскатн, које никоме од иотребе нпје, и то разумјети можемо да су његопа писма н по Карловцу ношена что мп сиромнси невозможни достигнути, , обаче надјејемо се вашом милостн таково по.лучитп, а за вјечни иомен, а пашом јакоетгг с.ебе н обећавамо ваш труд у прилнци но возможностн иовратити. Ашчели милост Божпја п вашем Преосвјашченства таково нами добро и веселије обрјелп п нас возвеселнлн, удостонте се јавити до иопа Саве »Лпчпне на Поппии, тако бпсмо мп у Плашки дошлп. Прп сем увајућп се п вашу сватујг десницу цјелујући н нас оскорб.вених у внсоку мплошћју препоручајући и остајемо вашег преосвјашченства. В манастнрје Хрмњу, Декемврија 20. 1780. всепокорњејши служптелп н богомолци смирени нгумен ( IV!. п. ) Нил Бубаловић, ^ Василије Цернобња, јермонах и сви прочн у свјатој обители.