Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 378

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 и 10

Црква нагаа јесте света. Светост своју добпла је отуд, што је њу основао најсветији међу светим Госиод Исус Христос; Он је љу осветно својим страдањима и смрћу на крсту; света је н за то, што се у њој налази иајсветија наука Христова, гато су у њој смјегатене најсветије тајне; дал>е, гато садржи у ссбн најсветпјп закоп божији. На погаљетку и због тога, што је имала светих чланова својпх, има их и данас, и бнће их док и цркве буде. — Као год гато је црква наша света, исто токо треба да и мп будемо свети. 0, али како ми можемо бити свети ? Је ли то могуће за човјека, који данас на овом свнјету живи ? . . . Јсст браћо! — Сам Бог говори л>удима: „ Скати к8дит(, гакш Лзт* скат-к ег.итч Готодт, Ког"к кдшг. (Лев. гл. 19, ст. 2.). Та зар Бог игате нешто од човјека, што не би човјек могао испунити ? Да бп ми били прави члановп цркве, морамо се старати, да у добродјотел.п напредујемо. — Запита ће можда неко: „а гата треба да рарадимо, па да ту светост получимо? . . Извргауј закон божији, који ти каже: да се молпга Богу, да га љубига; да љубиш ближњег свог, као самог себе; да дајеш милостињу сиротном п невољном и у опште да чиниш оно, што је добро, погатено и богоугодно. Осим тога, сваки има довољно помоћи у св. тајнама, којима се сваки. који их употребљује — освећује. У крилу матере цркве има истина и много грјешника или болеснијех чланова. Но и с' таквим члановима црква матерински поступа. Она се свакад старала, па и данас се стара, да пх освети н усавргаи. За то ми треба да се старамо, да будемо свети чланови црквени, а ие грјенши; здрави члановп, а не болесни. Сваки се грјеганик може поправити и осветити, само ако има јаку вољу; јер нема ни једног гријеха, који би био већн од божије милости. Од сваког се тражи, да се само истинито покаје п тврдо завјетује, да вигае не ће гријешити. Истинита православна црква јестс саборна васељепска, која се простире по свијем земљама и продужава се кроз све вијекове. Она није ограничена једнпм мјестом, за један народ илп једну државу. него обухвата сав свијет. Она прима у своје крило све оне, који се кају и спасења траже. — Свакоме вјерном Хршпћапину спада у дужност, не само да се стара о себи и евом спасењу, и да се само ради себе Богу моли; него

трсба да се стара о спасењу и других људи. Особито сс мора трудити, да и сам умпожи чланове црквене. То ће он постићн на тај начин, кад види кога да је огрезао у гријеху и безакоњу, а он савјетовањем и другим начином изведе га на прави иут. Док је грјегапик ваљао се у безакоњу био јс мртав, а сад кад се поправио, ето одмах једног вигае. Тако исто испуњава ову дужност свакп онај, којп људе друге вјсре обраћа у хрпшћапство н православље. Божија црква јесте апостолска. Тако се назпва за то, што су је апостоли рагаирили и утврдилп у свијету. Апостолском се назива и за то, гато сс вјерно и пепоколебиво држи оне науке, коју су јој апостоли предалп. — А зар би они смјели друкчије мпслити и вје])0вати, него гато мислише п вјеровагае апостолп, св. Оци и претци наган. 0, то никако не може бити! — Црква нагаа кроз толикс вијекове оста тгостојана у својој уауци : па и кад су многп безбожпицп нападалп на н>у и њену науку. Црква је ова велика п тв])да лађа, о коју се ломљаху бпјеснп таласи л>удских порока, грпјехова заблуђелостп п страсти. Силне војске незнабожачке, цареви п краљсви војеваше протнву цркве, али је иемогошс уздрмати, јерјс она дјело руку божијих. Зар нам нпје Спасител> јога у давнаган.е вријеме о том казао овако: „СознждУ ц(ркокк ,«ок> н Кјмтл лдок.1 ш шдо.1•бот-к ен" (Мат. гл. 1(3, ст. 18.); као и то: Ја ћу с вама битп кроз све дане, до свргаетка овога свијета. — Па тако и ми морамо бити постојани и в јерпп својој цркви; јер ако је вјера п црква икоме помагала у црпим н горким данима и храбрила га, наговјегаћујући му бо.т.у н сјајппју будућност, — то је нама Србима. Кад је Спаситељ свпјета обећао црквп, да ће с' њом бити у све дане до свргаетка овога свијета, онда је лп црква пкад могла иогријегапти у својој науци ? Не брате Хрншћанине никад она нијс поцтјеншла, нитп се удаљити могла од праве божанствене истине. „Дух божијн свакад сс налази у цркви, Он је утврђује у свакој нстини". — Но као год што црква никад пијс погрпјсгапла и одустала од своје праве науке, тако псто ни мп не емијемо гријешити се о науку црквену п божију; иптп поводнти се за људима, који су противнп цркви, на и Богу. Нека нас сам Бог сачува од такових људн и такових мисли! Будемо лп се ми држали овог правог пута, кога нам црква наша казује, — њене науке и