Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св - 9 и 10 Б.-Х. ИСТОЧТШК

заповијести, онда емо испунпли своје земаљске дужности, па ће нас нремилоетиви Бог удостостојити славе небесне. За то вам опет препоручујем будите достојни и живи чланови цркве наше, која нам нашу вјеру, натиу народпост, то своје најмилпје благо чува; па с љима дарива своје достојне сипове. 1111кад не губимо из срца ону л.убав, ода-

Стр. 379 ност п пожртвовање наших милих предака, које показиваше својој матери цркви, па ће нас Свевишилг благословитп и удостојпти оног блаженог позива : „прГиднт! б,1лгомокж(н Отци -иоего, н.и.гкдУнт! ОуГОТОКПННОЕ кл.и Ц,|ргткн ш можннл ,1 !|рл. (Мат. ГЛ. 25, ст. 34.). Амин. К 3. Поповић богословац и учитељ.

Бесједа. Народио образовање и његова средства.

Драг!!. оЈ)а/уо н другови! Пема дапа, кад се у друштву не сиомиње „народпо образовап>е" и.ш само образовање. II.. и ако је та ријеч евакоме позната н— тако

регш у крв прешла

ппак има их миого, који

ју употреољуЈу, „порпјекла" ни „

1ли јој не пе зпаду правога зпачења". За то ее потрудих, да како год нађем то " и „зпачење" По по што ни-

и.сзино „ПорИЈ (.'кло јееам баш толпко пскусан, а нп практичан, то мн је потешко о томе много и са свим тачно гововорити. Алн ћу ипак гледати, што боље, да обрадим, п то на основу ученијех п искуснпјех л»удп. Па, — дакле: Који је на/>од образован? Да ли онај, који има много градова и вој'пика; или, онај, који има много пркава и свештеника; или, онај, којн има много школа и учитеља; и т. д. — Множина градова и велики број војника било би мјерило народне снаге у фпзичном погледу; — цркве п свсштенство мјерило народног ноштења п побожности; а разна друштва и његови разни производи мјерило разноврсних народних пдеја (зампшљаја). — Све бн то могло бити — но није свагда и свуда тако. Међу тпм све то п још много што-шта има утицаја на „народно образовање". I. Кад је код једног народа већина чланова слабог тјелесног састава, кржљава и болесна, —

„Да ее мудрост и настава повнаје, Да ее разумију ријечи разумне, Да се прима настава у разуму, У прави, у суду и у свему, нгго је право. Да се даје људима разборптост, Млађима знате п помњпвост." (Нрич. Сол. I. 2—5.) „Тада ћепг разумјети страх божи сине. II познаље божије наћи ћеш тиме" (П. о.) „Остави лудост и би ћеш жив И пди путем разума, то прави" — мир (IX. С.) опда се тај народ по тпм својим слабостима одаје разним врстама тјолеепог уживања, па не може никако, да се и држи као самосгалан, него је колебљив — нејак За то је за „народно образовање" као „прво средство" потребно: здравље и окретност (што развија домаће васпитање) у сваком погледу.

II. Но, а

, агсо ее Једап народ пли племе не држи онога педагошкога начела: „Без поштења нема живљења" т. ј. моралне везе међу собом, ту нема ни узајамног потпомагања, па ни слоге;— с' тога је тпиЈпеи .е један главни саставнн дјео горње тачке за „народно образовање." III. Алп, како опет поштење ностаје само на основу евијести", јер без ње не може човјек зрело мнслитп, па ни поштено раднти, а рад пак — да ли ће бити добар или не — зависи од познавања природних закона, што опет пе бива без науке и змања. За то је наука и знање друго ередство „народног образовања." Обоје њнх добива се на два начнна, а то је: наука у школи, а знање искуством; те би се према броју школа и уређењу и раду једног народа, могло у неколико и „народно образовање" ошуенитп. Ко би шћео, да поштено жнви, он мора да радп, јер нначе ће бити присиљен, од свој'пх тјелесннх страсти, да отима и крлде, а то инје