Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9 и 10

Кад је потпис повопазарског владике Макспма, онако стар, онда је н књнга још прнлично старија. Толико о „ Иинагирику." VI. Преврћући црквене књиге, нађем „Пролог." Првп му је лпст извађен, па се не зна, кад је штампан. На крајњем лпсту прп врху стојп: „С иа книгл цркк! фоЧ.ИИК! 11оДЧ!рТ.|,ГК ,|^ТЛ 1831. ГШ. М.тцл ,11.!ј!Т.1 21. гш. СтбфлНТ! УчИТ [.п,. Пспод учите.вех;а потинса. стојп друГОМ руко.м : С'(' П ј )ОЛОГТ1 ККНГ.1 Кј)ИЛ1(1 [КАТЛГО НМКОЛ||,1 фочинкил Цј)ККЕ ЗСОЖИе.Н-К ПОКМ-бниелП! н кнсоко допУчжнелп! по(т,1кн(а сожкткжл .ктУргнА Го!поднн.1 1о!нфа о!КАш,жие. Ова једакле књпга старе фочанске цркве; јср нова иочапска црква довршеиа је 20. новембра 1857., а мптроиолит Јоснф, већ је по други пут отпшао 1845. 16. авг. Фочанску цркку ппје осветио Јосиф него Грнгорпје, јер на црквеном натппсу стојп: „Трудом мнтрополпта Григорија." Нстом прилнком наиђем на „осмогласннк," којп је штампан у Москви 1 7(1 1 г. На првом лпст с' друге стране заппсапо је: а испод овога: Зилтне клде сн тре^еше 3(Л1ЛИО !Т))ЛШИО НОШ 1 НВ ПО !КЛТО| ке.нко.и8чж1ци Л1лр'('ни (Огњена .Марпја). На 1807. ^'лГл дш-к '• 1101ЦНК) : 17: члск." Бог зна гдје је писано!... VII. Пмтшеоожц), штампаи у Москвп * (171 >0). 1нднкти д лкц,1 ОктосрГи. За врпјеме пмператорпце Екатерпие Алекснјевне. V огом пентпкостару одваљене су корице. На првој корнцн стојн: У злкрши

ГП!И НШКЛН ^рНОМЛЦ 16/10 сУтКОКШНе !(С| ЗЛ здрлк.к ПОП^ ТодорУ (ж)('т,1 ер'('кл 2 (ва.вда оке). Нспод овога другом руком: 116 КННГД П!Т0К0!ТЛрк ПОП.1 'Годор .1 П 1*1,1 116 П11Л10 рУкЛ 1ШК0К,] К.1НДИЦЛ ПСШ П1!Д ШГ1.1 ШЖНЦ!. На прном лпсту, што је уз корпцу, наппсано је: „СиА КННГЛ ГЛЖЛШ ПЖТИКО^Тлр ^К И Уз!! рл(с)ј \'К Со(ж)н 1шК.1 НК рлднк0(кн|-,ук НЗ 11ЛЛ (с )|1Ш!К( (Бооско КОТ. Фочаи.) Т ДИД1 попУ лндри^к I! рУк( подпн!.ик зл дУшУ рл(с)8;\"к со(<к)иж8 плнтмн н лш^-лилУ ЛНТОННК) лштлр !ПЛ !0 лћирНнН ДО!Т,! н 8 И ШнУ Л1НЛ|(!Л к У ТО .ИЛНИК) 1ПЛИНН0 НЛ 179.0. ЛТЖЦЛ нУ .111 20 ЛДЖЈСК. На другом одва.веном лнсту стојп: „Снл Книгл !КАТЛА II БОЖНТКЖЛА ПЖТнКо!Т,|рк ПОП,| шсћл клнднћл шК^пи! поп шк^о 8 рлсл сожжлго ншклнл". Пза овога неколико је замршенијех рпјечп, па онда: ,, кУпне 3.1 грошл 20. На првом ночетном листу при диу, па све до 8 лпста, написано је слпједеће: „Нл 1803. дл и знл КлКо прнло(ж)ншЕ ( катКк ) н С0(ж)иткнћ' КНИгУ П!ТН Ко^тлр рлс со(ж)н НШКЛН Н Тр |ККО Н ЛШЈСО сллгое . . . н рттл нсгрл Сн 11,1 НЛИК) [ТЛКб лшлнцУ фнлнпк лннц8 ефУ и шкУ тодорк И !К( Ш! н прн,10(ж)ниц НОпУ (КћУ ЗЛ 1К0И (ПО.ИЖ НДЛШ! ЗЛ и^ грошл 20." На истпјем лнстовима, гдје пзнад тога, а гдје ПСПОД стоји : „И ш кннгл 1!К!Тнр (Тлплр^КнАЦрКК(". На почетпом листу с' друге стране стојп: СиА 1Ш1ЛННА лпгк ПЛНТ!ЛИА ^УрнГ| ДЛ6 |1Л ЗНЛИ^ Клдл КОН1КЛ НД! : НЛ .иорлчг Ш ро(ж)д !1ТКЛ ЈСрИСТ .1 !ПЛ!НТ!ЛА ГОдУ Кр!Л1ЕН,1 1820. СШТ-К. Пза овога наппсано је сптнијем н замршенпјем словпма: крлтн« (т)8рцн и зллошн и К!ЛИКН К.ЛрКОНрОЛНА". Толнко о пентпкостару. У Фочи , на дан св. Јована Нретече 1891. године.

Огшс ларохије Грахова, обзиром иа стариие и развптак псте.

Грахоно јс опћенито пме за више н впше мјеста, тс по том се оно у духовном погледу на три парохије днјели, а те еу: Граховска, Пећка и Пеуљска. Среднште све трима је Грахово, јер

је ту сјсдиште политичке власти, ту је и народна основна школа птд. Стога ћу најпрво о парохији граховској говорити .