Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9 п 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 385

_/Т1 |МО!ТИКН нодлрикг од-н |с4гОК,| Н.ИП!р,1ТОр!КК>! н Ц.1|)!К01',1 КМИЧКТКЛ К!.1НКОГ.| ГОЈ^ДИПА !К( р8шЕ !(!. (ИТ.Д.) Пико.м.л Пнклоки^н /И!И( Њтр8 ПсгрокиКУ Др^-кпкпУ н к.1.1днци ЦрНОГОр !ко .Н! 11 БрД !ко .И! 1835. н иш.1! годи. ктч Л1он,итнр'к". . . . ,У коме јс машкзтиру не зна се, јер је неко мастнлом са снпјем превукао, самошто се на крају впдн половпна слова^; спгурно писало је: Оггроз*". У кога је куппо књнгу впсокопречаснп госп. Бениампн Владнсавл.евпћ, ја пе знам. V. У неђелзу 4. новембра 1890. г. чптах нешто у мојој собп. На један пут чу се куцаше . . . Слободно: . . . отворнше се врата, кад се помоли часни госп. Нанто Соколовпћ парох, којп у десној руци носаше једну повелпку књшу, од прнлнке величине колико осмогласнпк. — „Номага Бог учо!" — „Добра ти срећа оче Пантелије н благословпте!" — .. Г>ог да те благослословп! Ево ти ова геп.т а, па видп, ако шта има, те препнши". Отац Пантелнје сједе, а ја прппитам: чија је кн>нга? Нашто ми он рече: „Ја сам се јутрос свратио код куће Алекспје п Ђорђа Лакшнћа, иа сам је видпо на њнховој рафи, те је узех и тебн донпјех. Само те молим иемој јој листове, погубпти". чЈ — „Баш тп хвала оче! Гледаћу да пп једап лпст не нзгубим, па чпм је прегледам, одмах ћу је послатп по ђаку до тебе". Ту се мало разговори.мо, поппјемо по кафу, поздравпмо се п оп оде, а ја остапем са.м у собп меЈ)у четпрн зпда. Чпм он оде, почнем претурагп псту к-ц.пгу. Одмах спрнједа нзвађено је иеколико лпстока, иа се ие зна, како је нме кн.пзп; нитп када је печатана. Исто тако изва^ено је и озада неколнко листова.

Књига је писана руком, а црквевословенскијем језпком. Слова су лпјепа. У цијелој књизи слово к (танкојер) замјењује сриски глас шта шппе, у свпма рпјечпма, гдје треба, да стојп: -к (дебелојер) п ту је замјењено, са таккојср. Ни иа једном листу нема забпљежена страннца, иа се не зна ип колш.-о фалп лпстова. У цијелој су књизи, с:;е саме бесједе поједпнијех св. отаца, дул.а од дуље. У средини књнге нађе.м два иодрезата листа. На ирвом стојп заппсапо: „5 Сш книгУ познр! (пазарпх) ,13^ .иизГ.ит. <интрополнтт. [(0кп.1з<!р!кн (Новопаза])скп) 6р!!К,(р(К!к,1 н шкУпн1С ти т и! гл!!.ин пинлћгрнкч, . . . зр.иг (7 143.) .и(ц,1 ,илрт.| "к'з (27.) н подпнсиу дл и ,и критУ [ кннгл Л!ОНИ!ТИр!КДА". Пз овога се видп, да је књпзи име „понлгнрнЈс" . . . . п да је пстп митрополпт Новоиазарскп Макспм откуппо, Н>35. од Хр. ро!)(М1.а, На другом подераном лнсту стојп врло замршено слпједиће: „Снкз КНИгУ .... цркокнб' КЛКО Н ИЗК 11(^1 51,1V" [ ^ Л1н.[ИНК Сифсгнћк 3>1кУ КННгУ НИКО 31!,! НОЕ НО А I! Д,( !!! здрнко". Нспод овога имају још неколпке замршене рпјечн, које се не могу прочптатн. Преврћућп књпгу, нађем одприлпке на средпнп један печат, којп је с краја на средипп лпста с' лнјеве страпе притнспут. Печат је прост, а округао. Величппе, као два десатака (сексера). На њему јб Н&ПНС?1Н01 клпд нокопнз-јрскм лплостсек) БткТк?". У средиип је малп бпјел крст, а с'обје стране крста ппше: '»• Гг ? - прп врху, с' десне п .шјеве стране на печату наппсано је по једио велпко рукоппсно слово А. У овој се књпзи палази, још један овакп пстп печат, алп је врло замршеи. само се може добро прочитатп рнјеч: „/И.(К((|,ик." Остало се не може. — Ова књнга увезана јс V дрвене корнце, које су опег кожом опточене.