Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 398

Св. 9 и 01

се на грозд малпх поземљушни сувомеђни кућица, ; што су више и ниже самога пута наредане. Између ових кућица, виде се остаци раз- ј ваљених н сагорјелнх кућа: које су упигатене лосљедњег устанка. Ове кућице што се саграђене впде, саграђене су на згаришту. ГГрвог бокељског устанка, (18(59 год.) бпле су једнако с.ве- овс куће унпштене алп су пх Леденнчани ласно поново саградили: јер пм је висока ћесарска Влада дала па дар материјал за грађеље, а уз то грађељем новог пута од ев. Нико.ле до Двреног, пружила срество да сс помогну радећи па љему. Уз ово, бпла је још висока Влада, милостпва, да се узвиси над увријеђеипм осјећајима, па пм је давала жнто за храну док нм је усјев приепио. Сад им је много теже, јер су се вратили из Црне Горе скоро без нншта, а ненашли крова нп огљпшта. А Влада не само да им неда нпшта, него је некима ставила земље на јавну дражбу, за норез, п ратне трошкове који како тичући се спнен гласе, износе преко ф. 700.(»70! — Да рисанска опћина није давала повраћеннм Крпвошпјанима, Леденичинама, и Убљабанима, под којом с падају, хљеба и новаца, бнло би од љих мртваца' од глади ! Све што се с поља и нз нутра впдн« на ледеппчкнм кућама, свједочи, да је с тешком муком учиљено; да је плод жарке љубави која Ледеиичапс везује према мјесту с мпого лнјепих п тешкпх уепомспа. 1:1екс су куће покривене с циглама а неке ее и то впши дио ржановом сламом. ГГред сваком кућом има мали обор за марву. Овђе еада има седамнаеет кућа, п деведесет п трн душе. А четпрп породице што су иребјегле поТољег устанка, п још жпве у Ннкшићу. Л* \*Г Немогу иропуститн да вас мила браћо Славо и Андро, неупознам с неколико редака с траднциом о досељељу Суботнћа у Доље Леденпце. Пегђе V другој половини петнаестог столећа браћн Озршшћпма нз Гацког пз нод Врбе у г мнлој Херцсговинп додијао турскн зулум. Дуго су два чсстпта брата Озринпћа, тријели зулума. е љубави нрема огљшиту п домовини, а кад пм додијало убију ту неког бега пајжешћег хришћапеког крволока којп је шћио да н љих силом потурчп. Тада су утекли и даљу се крили

по гуетпм горама и високим брдима а ноћу су путовали докле еу стигли у Доње Леденпце. У Дољпм Леденицама, нашлп су еамо једпу бабу, и она их прпми на нреноћиште. Погато је баба сазнала да бјеже од Турака, и да траже мјесто 1>е би ее настанплн, она пм свјетова да код ље остану п да замијене своје презпме Озрипић са Суботић, но суботи у коју су први пут стпгли у Леденпце, да тпм ласппје прпкрпју ссбн траг од Турака. Пошто су се, Озриннћа увјерили, дајесав ирнједјел Дон>им Леденицама иразан, уепоје приједлог ове старпце. Од ова два брата има данас нотомака и у Рисну 10. породица; а прича се, да од истпх пма данас около 100 породица у Ервеннку у селу Пркљу, опћини кистаљској, у горњој Далмацији. Тамо се, како овђе прпчају, преселили потомцп овнјех, немогући у Леденнцима живјети ради тпјесног нростора. Онп славе крсно име светог пророка Илпју. .V. Одма под кућама лежи мало пољице: „Доње по.ке." Кад су се овђе настапилп Озриппћн како их на. даљс зовемо Суботићи, ог.о је мјесто бпла густа гора, алн су га они кроз неколико годнна претворнли: у раван> и од „Мале пустпље" назвали: „Доље поље." Као што нигђе у Боци Которској, нп овђе се неоре нлугом него ралом, јер еу оранице пли мале, илн подијељене тако да није ријстко видјетн у орапици од десст метара простора, по три четири раждсла! С тога мора спромашнн Бокељ шћпо не шћно по свијету трбухом за крухом: кад у домовинп нема још производа на којима би радпти могао да прехранп себе и своју нејач. Бока са своје љепоте можс рачуиати ца сјајну будућпост под иокровитељством своје богате просвпјсћене ћесарпје, — а п жалости јој се неби могло замјерптп, што су јој у напредном обзпру препостављенп далеко ружп.н крајевп у велпкој пашој Тхесарпјн! Поред оваке оскудппе у земл.н. наравно је да би Лсденнчанп морали напуштнтп своју отаџбину ; кад небп ичали другог услова за живљеље. А тај јесу: околпа брда н нланнпе, у којима I могу развијатн сточарство, које је код љих тоI лико развијено да тек што могу да остану! Лпјепо