Bosansko-Hercegovački Istočnik

(Јтр. 402

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 II 10

послужује у Доњим и Горњим Леденидама које еастављају једну иарохнју. Саграђена је лијепо ођељатим камењем у клаку а иокрпвена је циглама. Прп земљи има куварницу п нузкник, и двије мале собице од којпх је впша слуишла за школу од године 1865 до 1871). годпие. Сад школе пема, а нема је ни у Крпвошијама ни у .Ублпма! На поду пма двпје собе обичне величине, а више њпх петар, т. ј. опо што би се италпјански рекло 8оЖ1:о почему и многи наши кажу: „Шофит". Па овим собама има по два веља п лијепа прозора са капцима с поља, п један у пролазу између соба. Ја спавам у источној соби, а ноп Крсто Лазаревић, адмннистратор кривошијски, спава у западној собп, а кадуђер Пахомије у собицп при земљп. Отац Крсто одавдје послужује парохнју п капеланију у Кривошијама, јер су тамо посљедњег устанка уништене куће које су за свештеника и школу служнле. У собама је сав намјештај: три четнри дрвене столнцо, асталчића, и три сламњаче с покривачима п једним страмацом ког сам пз манастира нзнио с другпм најнужнијим потребама, да на њему спавам. Отац Пахомије, и отац Крето, здрави су па могу н на сламњачи. А међу тим Пахомпје небн га имао чим кунити, јер му сва плаћа коју. прима из државпе касе износн само фиорина 11 и 46. нов. А од својнх опаљеника парохијана, нема срца да пита бирове и друге н]>истојбе кад зна: да ни хљеба за себе немају! Кад оно посљедњег херцесовачког устанка протнв Турчина, Херцеговачка нејач што за боја ппје било, нријеђе дијелом у Црну Гору, а дијелом у БоЕ;у, и т. д. било је неко.шко иородица по Леденицима смјештено. Тада је честнти брат 1'ус госиодин Атанасије Васиљев Васи. вевић, родитељском и братском љубављу назно па овај напаћени мили сриски народ; трчао је од села до села ђе се он налазио и тјешно га љепшом будућногаћу, и дијелио му повце п одпјело и друго, што су му за овај народ великодушна браћа Руси обилато слали. 3' Рисну им заведе школу и да учитеља Србина Илију Јевтова Папреницу с плаћом а по свим другим мјестима, замоли свештепике и учитеље, н другу браћу Србе, да му буду на руци у светоме послу 1)е неби на вријеме стпћи могао, што је сваки радо по природном нагону чинио тим

ласније што су томе и ћесарске власти би.ле наклоњење." Тако је ово племенито срце, господпн Васиљевића, и оцу Пахомију, више пут слао руску мнлостињу, а овај ју је најсавјесније с прага ове куће дијелио, Једног свјежег јутра опколпла ова тужна српска еиротиња, ову кућу и у прла очи на иастира Пахомију, који с врата од куће дијелио некоме ово некоме оно, од руске милостиње, и свакоме је, по нешто удијелио. Сјутра дан ето ти к њему једна херцеговачка удовица са боцом впна. Он помис.шо да је дошла да му се што молп па му за то вино на дар донијела, па јеу кори што је виио доносила и каже да га неће примити ако неће за њ новце примити, јер зна у каквом је стању, а међу тим да ће јој једнако као и свакоме, учпнити све што може јер му то налаже српска и пастирска дужност. Али да видите наше удовице! Заплака се као што млада удовица којој је био муж скоро погннуо а она остала с нејако дјеце, може да заплаче, и кроз плач стаде заклињати: „Прими ово свјештениче ; за лијепог нашег светог Сава! Имам ја ради шта ти и више донијети да сам кадра! Нијееам дошла да те нп зашто молим, него да ти нешто кажем. Мој малешко обукао капут што си ми јучер за њ дао од оне душевне браће Руса, док што би длан о длан удрио, повпка: „Нане! нане!" „Ја се препани, мислим се шта му би, па истрчим предањ и у пптам шта му је, а он : „нешто ми тегли, тегли, под пазухом!" „Болан што титегли? упитам, на му евлачим капут, и станем га пребнрати, кад али имам гато да видим. На капуту из нутра ЈЈЈпаг па зашивен црвенијем свиленијем ј концем, а у шпагу црвена свилена кесица н у њој десет златнијех рускнјех дуката! Тад тн ја сретна тражи имали ђе књиге што бп казала која ми је ово добра душа послала, да ти донесем да ми ироучиш, али шта нема па нема. Па ти ја онако са оно дјеце, моди Бога да се она рука посвети која их турила, и да јој не бројно пут намири у евакоме послу. По тада гаљегнн ти ја у Рисан, разби дукате и покупуј хране и одјела, а теби наточим ову боцу вина, да испиј јеш за добро здравље п сваку срећу непознатог 1 ми добротвора Руса или Рускиње. Отац Пахомије прими вино, али јој га је дјеци намирио диједећи : им своје проскурице. Ово Вам је извор оне моје прниовијетке у Немањи. „Руско Милосрђе" коју ј нн је фантазпја него истина створида.