Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9 п 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 401

,.Ти оп, оче, сам спноћ рекао, да овај кокот вриједи стотпну цекина, на нам их сад дај"! Светитељ им да сготину цекина, за заклатог кокота, па упнта : ,,Како се зове ово поље" ? Они му одговоре: „Врсно" ! Светите.Ђ тад рече: Да Бог да у напријед небило Врсно, него Дврсно, трновито, и каменито! И да Бог да, да се од вас Жмукика ннкад ненамножи породнца внше него што их данас има" ! С тога веле, да је поље обилато дврстом, трњем и камењем, н да се Жмукићи не могу намножити! Народ их скоро презире и нзбјегава као светптељеве проклетнике. а и они сами мисле да се с тога намножитн не могу. Кад је светитељ одавде стигао на „Плочу" бива: на данашн.у границу између Ћесарије и Црне Горе, како ће на Грехово а одатле даље кроз Херцеговнну, кољу му сс с.потакне нога, и светитељ пане али се дочека па десну руку и нпмало се не убије! На овој плочи п данас се види рука са свпм прстима као да је на тнјесто а не на камен обочена! Пут којим је светитељ пријешао преко „Дврепог" како се још каже : „драгаљеког" поља, п данас се зове; „пут светог Саве". Овај пут с даљега погледа изгледа бијеложуте боје, а који иут. бива: кад сунце поелије кшпе припече, и црвене боје, те изгледа као да је по њему проетрта сриска тробојница! На западној ст])ани Брштановице, само неколико корака далако, стоји селекп пут којн води у Горње Леденице; овај је пут кршевит и врло рђав! (>вдје стоји један камен обиљежен с крстом за епомсп што је владпка г. Др. Гераспм Петраповпћ, на њему клечао кад је у другој по" ловини септембра, 1881. годпне у каноничну впзпту изпшао, и ту завађене леденичане мнрио клечећи и закљин.ући светим крстом што му је о в]>ату висио. < )вђе се свратно пошто су га Кривошијани враћали с Лупоглава; алп кад овђе стигне, неки који данас неживе — онивенп срећом устанка годппс 1869. пзјаве му евоје неповјерење, и кад је он рекао : „Идем у свету цркву

моју да се за вас помолим свемогућему: да вас умудри, да вас спасе; н, да вам опрости: јер незнате што чините," заграју: „Натраг! Натраг! врата су ти од цркве затворена!" Он, Еппскоп Герасим, пред очнма усташким нп је тада био свијетлија слпка него што је бпо срнскн пскопанпк п издајнпк митрополпт Леонтнје Ламбровпћ, код Срба у вријеме Карађорђева устанка; а уз Епнскопа Герасима, такав је пред њиховпм очима био свакн: „Ко год једе хљеба прпнципова." Владива се повратно сузе ронећи, а до скоро, бива: на мијесни четвртак, 1882 год. пукне усташка иушка на ћесарског еолдата, а прнје тога ноћу пзмеђу 17 п 18. децембра 1881. међу селом Каменом н Жлијебом на жандарме, од којнх погине четири, а два буду тешко рањена. Ћесар ска војска ноћу је стнгла и искрцала се у Рпсан, на жпвом зором изашла уз рпсанеке стране на брдо код цркве светог Нпколе, и усташе пзпенадила јер јој се и још нијесу надалн. Чнм је војска па брдо изашла стала је иалнти и рушпти Леденичке куће а устанш еу на п.у жестоко пуцали: из околннх брда. Леденнчку нејач и женекпње нијесу солдати затекли у Леденицама јер су прије иребјегли у сусједна црногорска села а нека су већ на путу бнла. С мора пз под Рисна, лећело је топовеко ђуле с војничког пароброда Албрехта, преко кривошијеких, леденичких, и убаљеких брда, а из под Ораховца, с пароброда Фажане преко ораховачких брда и међу усташима бљувало смртоносни отров. Него ово снада у историју овога устанка. Ја сам за њу купио нодатке и кад бн околности допуштиле да се сад нанише, ја бих је могао тако вјерно напнсати; како се неће моћи написати кад се буде ппсала поелије педесет или више година. Била би то дебела књига, али неби била досадна. Алп кад год било историја ће овога устаика казати много што гата! . . . Свакп се вара кад мисли да Бог и исторпја остају дужни, и да се што од њих сакрити може! * Одма код овога иута на западној странн, налази се лијепа једноподна кућа, као па на.јзгоднијем центруму између „Доњих и 1 орњих" Леденица. 1Бу је саградила Ћесарпја негђе од 1860 до 1865 год, за стање свештеника, којн