Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св 4 и 5

б.-х . иеточник

Стр. 159

дјејствовало за здравље, да се може трска из језера рјечпце искорнјенити, те да бржим током вода одлази, јер ова вода особито љетп шкодп здЈ>ављу, и има доста гушавих људи. На неким мјсстима је врло дубока, да се дно неможе наћн, и она окреће воденице ири утску у Лпм, као што сам већ о томе на своме мјесту казао. У Рудом су врло лијепе баште, засађене шл.нвама, крушкама, јабукама и орасима. Од поврћа бостап врло добро роди, те са тпме промет имају овдашњи житељи са Плевљима кад роди година. Да је срећом овај иредјел у рукама изображенпх иарода насељен, то би било засађено виноградима, разним воћкама према овдашњем доста топлом климету, лнјепим оградама, гдје би се могло пчеларство и свиларсгво одгајивати, плугом орати и т. д. Поговара се, а има и прилике, да ће с временом овуда жељезница проћи, да се споји са Митровицом у Косову, а то од Сарајева преко Горажда, Рудога, Прибоја, Пријеноља до Солунске пруге у Митровици, које су овуда инђпиири мјерили још за вријеме турске управе, и ако то буде, моћи ће Рудо доћи до свог првобитног и много бољег стања. Сада нпје јошт у свези ни са главном цестом и зато је народ јако без промета осиромашио. Неби с горег било, кад би сс цеста везала са Вигаеградом, да послије у свезу доведена буде и са Плевљпма, јер овуда је пречи пут, него преко Увца н Пријепоља. Од најновпјих времена има се забиљежити да је Рудо послије окупације добило своју бољу значајну вриједност, јер је за ово кратко вријеме према оваком мјесту, врло много у напријед пошло се. Висока земаљ. влада дала је о своме трошку направити цркву и парохијални дом, који је неколико година служио за школу, а сада је кућа остала за цркву као стан пароха, док није нова школа у 1890. години у чаршији саграђена као комунална. Црква ова иосвећена

је храму св. прор. Илије, и освјештана је 20. јулија 1886. године г. Митрополитом Игњатијем. А 1887. у јунију мјесецу добила је све нуждне ствари као књиге, одежде и друге украсе црквене од његова Величанства ц. и краља Франца Јосифа I. А међу тим добила је на дар од госп. Барона Ф Николића два свилена барјака и двери царске. На ријеци Лиму дала је висока влада начинити нову скеду са гвозденпм кононцем, која се на чекрку преважа, те служи као ћуприја према бив. старој скели, с којом се народ мучио дуго времена. У години 1888. на 1. окт. дала је вис. влада успоставити мјестну политичку власт „Испоставу", окренувши под најблпжи котар вишеградски, а оцјепивши од чајничког котара, гдје је хрђавим и незгодним путем народ морао 9 сахати хода ићи к суду, а сада за 5 сати лако стићи може у Вишегред. Од како пак за то вријеме постоји овај садањи ефен. управитељ Бакаревић, уредио је Рудо са цестом као и сву овдатњу околицу. Дао је воденпцу и ваљавицу за сукно за вакуфски рачун. Сада је одпочео овог љета цесту да доведе са Увцем у свезу , и пошто има иекуства у инђинирској струци, то ће његовим настојавањем у идућој години бити довршена, ако му се додијели државна амела да на њој одрађује по 6 дана. И ово се има њему у заслугу приписати за његову приврженост над овим сиромашним крајем. Поред свега тога предлог је учинио земаљској влади, да се и ћуприја макар и дрвена на Лиму на старом мјесту на ново успостави, и надати се у будуће да ће то вис. влада, која очински води бригу о своме народу, жељу његову и народа испунити. Рудо, 2. новембра 1891. Саставио: Михаило Ранковић, парох-синђед.

Из Влагаја на Тријебањ. Црта с пута. Написао за „Источнпк" В. М. Ћуковић. Лањске године, на десетак дана пред Цвп- у тај мах сјеђаше са мном мој познаник и пријети, дође ми житомислићки јеромонах препод г. јатељ, седамдесето-годишњи старац Спасоје СкоХристифор Милутиновић, који бијаше својим чајпћ, иосједник, који ми иричаше свој сап, како послом пошао у Каменицу (своју парохију). Баш му је дошао у сну калуђер и рекао му, да оде