Bosansko-Hercegovački Istočnik
Стр. 95
нечистоћом блуда, и ирема томе прииуетити их или скорије или касније, да се ЈДОстоје доброга". Правило 87. трулскога сабора изречно каже, да се са прел >убочинцима блажије поступа, ако с,у се са сузама шкајали 4 ). Законп и обичаји свпју народа, као што се у неколико може видити и из онога, што напрпјед споменусмо о стању брака код разних народа, — допуштали су, да увријеђена супрушка страна убије или најоштрије казни и човјека, који }е опћио с туђом женом, и жену, која је опћила с туђим мужем. Така освета бивала је највшпе и најчешће од стране мужа, кога је жена изневјерилн, јер је жена, као што нам између осталијех најбоље свједочи св. Василије Велики у своме правилу 9. морала по обичају у опште више да трпи, па и мужа, који јој је прекинуо вјерност. Шта више и отац жене, која је учинила прељубу, могао је убити прељубочинца у онај мах, кад га је з&текао са ћерју, која је такођер морала логинути 6 ). — Али је црква свагда забрањивала и дан данас забрањује и мужу и жени, и њиховим сродницима, да се сами свете, или да сами одређуј у казну због прељубе, — и себи је задржала право, да суди мужу и жени, која пане у нрељубу. У току времена престала је вриједност п онијех политичкијех
4 ) О овоме још, кад пријеђемо на потл,едице брачног раскида.
5 ) 21штап сп. дј. стр. 739.
Св. 3
законаи народнијех обичаја, негдје прије, негдје кусније, који су допуштали, да се свакп сам и по својој вољи свети прекинути вјерност у брачноме животу. И данашњи грађански закони у разним државама, признају прељубу за разлог, Да се раскине брак у православној цркви. Тако опћега грађанскога законика за царевину ауетријску § 115. наводи тај разлог на првом мјесту; исто тако и § 94. под т. 1. .грађанскога законика за краљевину Србију. Казнени закон прописује још и казан затвора од једнога до шест мјесеци, према приликама и више, како за жену, која је учинила прељубу, тако и за човјека, који је с њоме учинио прељубу 0 ); а то за то, да се тијем стане на пут поступцпма, који ттобуђују јавну саблазан, вријеђају јавни морал. Ако се путем истраге докаже, да јеисам муж потпомагао или пристајао на блудни занат своје жене, да извуче отуда какву корист, онда се казни са оштрим затвором од 3—6 мјесеци, према приликама и оштрије 7 ). 6 ) Казненога закона за Босну и Херцеговину § 456.; за цар. аустр. § 502.; за крал.. Србију § 1 96., који гласи: „Ко с туђом женом блуд учини, да се казни затвором до дванаест мјесеци. Исто тако да се казни и жена. Ко судска истрага и кавна бива на пријаву увријеђенога супруга; а суд одустаје од истраге, ако одустдне тужител. 'испореди § 197. и § 365. овога законика). ') Казненога законика за Босну и Херцеговину § 468.; зч цар. аустр. § 511.; за крдљ. Србију § 498.
Б.-Х. ИСТОЧНИК
(Наставнће се.)
Свето писмо о страдању и смрти Исуса Христа (ГГророчанства на 1000—1500 год. прије рођења). Јагње предсказује смрт Христову на крсту. (Прије рођења на 1500 год. одређује: мјесец, дан и сахат). Рече Господ Мојсију, да свака јеврејска породица у десети дан првог гтрол>етњег мјесеца Ниссана узме од свога стада по једно мушко једногодишње јагње, и да га држи до 14-ог дана истог мјесеца, а тога дана у вечер нека се закоље (по св. Квангелијама овога дана, у петак умр'о је на Крсту Спаситељ свијета, Исус Христос), по том крвљу од њега да окропи ооа довратника и горњи праг од куће, у којој ће га јести, па онда да га испеку на ватри (на два штапа у виду крста имало се јагње наврћети), и исте ноћи поједу са пријеснпм хљебом и горким травама ; кости да не сломију, а што остане да на ватри сагоре. — Књига о изласку гл. 12-та,