Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

I

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 10?

П. Могиле о јелеосвећ. етр. 448. Догм. Богосл. пр. Филар. ч. II. § 276); в) псто тако свештеник ни за живу главу да Ве покуша да чини јелеосвећење над умрлим, мртвацем (Номокан. при вел. Треб. пр. 164); јер по смрти нема покајања, ни могућности оздрављења (опширно о овоме види пзд. патријарха Никифора исповјед. КЈта, јипз Ј. II. стр. 324 325 сар. У1Н). У осталом, кад би се десило, да се злочинац, осуђен на смрт, опасно разболи на неколико дана прије, него што ће се над њим осуда извршити, свештеник, позват да га исповиј еди п причести, може над љим. по изјављеној зкељи, као и над сваким другијсм болесником извршити тајну јелеосвећења, — јер се зна, да се над болесником и иначе не може да пзвршује осуда, до његова оздрављења. 4. Осим овога тајна јелеосвећења не врши се над непокајаним грјешницима и јавнијем безбожницима, јер се између осталога за вршење ове тајне тражи: сазнање својијех гријехова, вјера у Бога и надежда у Његову милост, а свега овога на жалост не може да буде у људи невјерника п безбожника (Јак. 5. 15; Требн. II. Могиле, стр. 447. Догм. Богослов. пр. Филарета § 276). Овамо треба уврстити тако исто и оне болесннке, који су умно пореметпли. те се каходе у ДЈшевном мраку и ван свијести. Јер апостол Јаков претпоставља у болеснике, над којима се врши тајна јелеосвећења, да су присебни и свјесни, јер само тада они могу да позову презвитере црквене и да се моле Госиоду молитвом вјере (Јак. 5, 15). У осталом, кад би свештеник раније имао сазнање од оваког болника за његову жељу, да се над њим чини ова тајна, или сроднпци овога пошљедњег саопштили свештенику ову његову жељу, или болесник сам, будући кад није у стању да искаже ову своју жељу рпјечима, изјавп је другијем каким знаком, на пр. покретом руке или очима и томе подобно, — то, макар послије овога болесник и изгубио присуство духа и био у стању бесвјесном, свештеник ииак може да сврши над њим тајну јелеосвећења, у нади на милост Божју и опроштај гријехова (Требн. П. Могиле, стр. 447). 5. Опасно је свршавати тајну јелеосвећења над такијем болееницима, који су, находећи се У бесвјесном стању, кадри да учине непријатно-

сти служиоцу, који врши ову тајну, и да обесвете саму тајну неприличним поступком. Над болесницима овавога реда не треба вршити свету тајну, докле се они не умире и докле не буду кадри да прибаве души мира и спокојства, штр је неопходно потребно ради сазнања гријехова и обраћења Богу (Треб. II. Могиле, о јелеосвећењу сз?р. 447). 6. Свештеник у својој грамати свештеничкој чита, „да јежосвећење треоа вргиити над болесницима; над здравима пак никако да не чини ово 11 . Међу тијем у православној цркви на многим мјестпма, постоји обичај, примљен са истока, да се јелеосвећење у пзвјесним приликама, а на име у великп четвртак или у велпку суботу свечано свршује у цркви и у домовима, а у епархији Дабро-босанској уз часни велики пост у домовима, не само ради болних, већ и за здраве, и у овом случају, свештеници, који свршују тајну помазују себе и све без разлике присутне. 0 овом обичају нема правила у типицима црквеним. Али у катихизису св. Димитрија Ростовског, гдје се говори о овој тајни чптамо: „ја сам рекао, да се јелеосвећење преподаје само немоћшш, али осим овијех — никому више; само на велики четвртак, или на велику суботу могу примити ову тајну и здрави, по старом осталом обичају, а не по писаном предању. II пошто је на вел. четвртак Христос установпо нови завјет тијела и крви своје, то није неприлично да се и овом тајном причестп и здрав човјек, који не зна ни дана ни часа када ће предстати Богу ^Срав. Новал Скрмжал-ћ ч. IV, гл. XIV, § 3). Обичај свечано свршавати тајну јелеосвећења, као један од најстаријих обичаја наше цркве, без сумње, заслужује дубоку пажњу и поштовање. Али ио себи се разумије, да један свештеник нема права по својој вољи да уводи овај обичај ондје гдје га до тада није било. Мимо тога и у онијем мјестима, гдје се од вајкада овај обичај практикује, не треба га вршити друкчије, већ по вајкадашњем обнчају т. ј. свечано са седам законитијех свештено-служитеља; јер ово није ненадни случај, када, као што ћемо даље видјети ову тајну може да сврши чак и један свештеник — већ се за овај зна из раније, па се поради трга треба побринути за потребан број свештеника (Срав. део II. 7 и 8).