Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 108

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Ов. 3

II. Које су главне и битне потребе у православној цркви за свршавање ове тајне? 7. У својој посланици св. апостол Јаков вели само, да за свршавање тајне јелеосвећења, б^олесник треба да позове к себи старјешине црквене , т. ј. свештенике, а према овоме и ш.Ђедствено не ђаконе или ма ког из нижег клира (Јак. 5, 14.). Али колико управо свештеника да позове за извршење ове тајне, апостол не одређује. Према практици древне цркве православне. за свршавање тајне јелеосвећења, потребно је седам свештеника, по броју седам дарова Духа светога, или по примјеру пророка Јелисија, који се молио над дјететом Соманићанке седам пута, и т. под. (Сим. Солун. гл 283). У случају потребе, кад је тешко и немогуће сакупити седам свештеника, могу се позвати и три свештеника за свршавање ове тајне, у име свете Тројице; а по свједоџби Симеона Солунског не брани се и није неправилно позвати за свршавање тајне јелеосвећења и више од седам свештеника, „ради освједочења јаче вјере и преданости" (Сим. Солун. гл. 283.) 8. На питање пак: да ли може један свештеник да изврши тајну јелеосвећења, стари устав црквени одобрава, да може, само у крајњем случају, кад се болесник налази на смрти, и кад је не могуће наћи још ког свештеника. (Треб. II. Могиле, о тајни јелеосвећења, стр. 445;. И у овом пошљедњем случају, како вели „Нокил Скрижллк", свештеник један „може да сврши тајну ову у име цијеле цркве, чији је он слуга, и коју собом преставља, г јер је сва власт 'Цркве и у једном свештенику и (част IV., гл. XIV., § 2). „Када пак нема потребе, ни под каквим изговором један или два свештеника, да не свршују ову тајну, јер је то смртни гријех" (Треб. И. Могиле, о јелеосвећењу стр. 445). У сеоским парохијама најчешће се догађа, да један свештеник изврши ову тајну, или за то, што је сам при цркви, или што.су му сопароси, којих је ријетко тројица при јед»ој цркви, у парохијама, у послу, и тада свршавање ове тајне има снаге, као да је извршена са одређенијем бројем свештеника — са седам свештено-служитеља. Али су за сваку осуду пред судом цркве они свештеници у градовима и мјестима, у којима се увијек може наГм Зо вољан број свештеника, када сами свршију ову тајну једино из себичних рачуна сво-

јих. Кривица њихова није мања ни онда, кад би сам болесник, ради уштеде тражио само једног; а ријетко ће који свештеник да одбије учешће у саборном свршавању ове тајне, ако ни за шта друго, оно због материјалне користи, коју има отуда. 9. За свршавање тајне јелеосвећења, као што се из самог назива њеног види, потребан је јелеј — ул:.е. Само се по себи разумије, да због важности и достојанства саме тајне, уље треба да је свјеже, чисто и непаљено. Осим тога, по примјеру милосрдног Самарјанина, изодавна усвојено је, да се уз уље придодаје и вино, обично црвено, као и при свршавању литурђије. Уље се употријебљује у знак милости Спаситељеве, а вино у знак крви 1Бегове, проливене на крсту за спасење вјерних („ Н окиа Скрмжл.љ'' ч. IV. о јелеосвећењу § 5.). У осталом у крајњем случају може се употријебити и друго вино — бијело и др., а у ванредном случају свештеник неће погријешити, ако сврши ову тај ну и без икаква вина, само на уљу, но ријечима аиостоловим (Јак. 5, 14.). 10. По правилу православне цркве приликом вршења тајне јелеосвећења помазују се ови дијелови тијела болесникова : 1. чело , 2. ноздрве^ 3, голијени , 4. уста , 5. ирса, и 6 обје руке. Неки су свештеници у недоумици: де ли треба без изговора и да ли је прикладно, приликом јелеосвећења над болесним женскињем, помазујући остале дијелове, помазивати их и по грудима? Устав црквени, говорећи о овоме, не чини у овоме никакве разлике, налажући заповједно, да се еви ови дијелови помазују и у једних и у других. „Јер је глава сједиште разума, остали су дијелови органи осјећања, а груди се помазују за то, што су оне смјестиште срца, из којега излазе све помисли зле, сви прохтјеви лукави" (Треб. Могиле, етр. 446). У осталом, ако би се деспдо, да је, или због женске стидљивости, или из другог каквог узрока, свештенику немогуће да помаже прса болесног женскиња, он их може и не мазати, а у мјесто тога, по упуству Могилевог требника, помазаће очи, као органе за гледање, или уши, као оруђа слуха (Требник Могиле, стр. 445.). 11. О молитви: „Отч* гкатми, Ердчв д&јјћ"... „Н окла Скрмжи.гк" овако расуђује: „Ова молитва, објашњујући све најглавније, обећане Христом, плодове једеосвећења, т. ј. отпуштање гријехова