Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 250

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7

а) наравно, природно, једнородно, илч сродство по крви. Ово настаје постанком једне особе од друге, или обију од заједшшке треће, и сачип.ана брачну сметњу: у правој м>зи без ограничења за ске особе, које се у тој дози надазе; у саоредној до седмога стеиена укључиво. б) духовно сродство, или кумство . Ово настаје крштењем и сачишава брачну сметњу између кума и његових неиосредних (дпректних) потомака с једне стране, и кумчета и његових непосредних потомака с друге стране, као и с матером кумчета до седмога степена укл>учиво. в) законско. грађанеко, или сродство ио иосињсњу. Ово иастаје посињењем, и сачињава брачну сметњу између поочима и његових директних потомака с друге стране, као и с латером посинка до седмога степена укључиво. г) двородно и шрородно прајатељшв о, или својша. Ово настаје ушљед брака, и сачињава брачиу сметњу: НКО је ДВОрОДНО, т ј. таково, које настаје ушљед једнога брака између двију породица, у иравој лози без ограничења за све особе, којз се у тој лозп иалазе; у сиоредпој лози до петога степена укључпво, — шес/гп п седми степен посредне лозе дозвољени су, ако се не покаже „слнтТе н.илгк" (соиГе810 попниеш, т,СЈх оуб^атоу); а аК0 је ТрорОДНО т. ј. таково, које је настало ушљед два брака између три разна породична круга, до трећега степена укључиво. д) иолуиријатељство или иолусвојта. Оно настаје ушљед свечане, т. ј. црквене, од вјенчања одијељено извргиене заруке , и сачињава брачну сметњу између једног заручника и крвних сродника другог заручника, до другог степена укључпво. Према томе не може заручник узети:■ матер, сестру или кћер своје покојне заручннце, нити заручница иоћн: за оца, брата или сипа свога покојнога заручника. 11. Скрбништво И старатељство. Изме|у скрбника односно старатеља пњиховој скрби односно њихову старању повјерених малољетника, не може се ваљано склопити брак, док год то њихово скрбншптво односно старатељство правно не престане. Напротпв између њихових сродника , било директних или нидиректнпх, као и других особа, које нпјесу њихови сроднци, и њиховој бризп повјереннх малољетника, може се ваљано склопити брак и за трајања њихова скрбништва односно старатељства, али према тачки III. 5. овога упуства само уз њихову и надлежнога државнога суда дозволу. 12. Разлика вјере. Источно православни Хришћани не могу ступити у брак с особама, које нијесу хршпћанске вјере, док год те у Хришћанство не пријеђу. III то се тиче смијешаних бракова т. ј. бракова пзмеђу православних и иеправославиих ХринЉана, за њих ће изићи посебна наредба, која ће нормирати сва питања, која се тичу тијех бракова; дотле пак морају свештенпцн сваки таки брак, чпм истн у изглед дође, епнскопу дијецезану пријавити, и од њега дал.е упуство тражити. 13. Недозвољенн и кажњиви чини могу бити такође брачна сметња за особе, које су те чине иочиниле. Ово настаје: а) јј случају отмице'. Ко жеиску главу, било дјевојку или удовицу, силом отме, или је застрашивањем, иријетњом или иријеваром на таково мјесто одведе, гдје Је она приморана, да се покори његовој вољи и власти, не може с њоме дотле ваљано