Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 270

Св. 1

тут,и } — добра странпутица није заодњп; златан покровац магарца не чини коњем; — ко по леду игра, 'лако %е шклизнути; — многи носи на својим леђима вреЛу, а свог брата магарцем \ назива\ — али %е мене сам Бог разумјети\ а вели стари Санчо Панса у Рабенеру. За то Хришћанине! И, ако си сиромашан новцем, буди богат у срцу и души. А, ако си сумњао, да на теби и твојој колеби, не иочива божји благослов, преварио си се! Бог није гордељив, он воли све људе: и сиромахе, и богаташе... Свп смо ми дјеца божја и Он жели свакоме срећу. Како но су.рекли наши стари? — „Своја су дјеца мила! Обрежи по ком било нрсту боли, тако и то". Богу није драго, кад види међу људима развратпост п разна неваљалства; а за то смо постављени ми свештеници, да вас поучавамо, драги Хришћани! Да вас напутимо, да истину говорите; да вам омилимо и засладимо божије ријечи, који љуби праве синове своје и шаље им свој очинскп благослов ... Шта су сва блага на земљи, према твоме срећном породу, сиромашни Хришћанине? Какво је задовољство у царева, краљева и кнежева, према твојој скромности и задовољству, сиромашни брате? Да ли ико осјећа толику радост и весеље сиромашни Хришћанпне, као што осјећаш ти, кад видиш да си изродио срећан пород ? То је твоје благо и највеће богаство сиромашни човјече ! Кога више занесе небесно миље, од тебе сиромашни Хришћанине, кад се побожно молиш свемогућем Богу и кад у молитвама приносиш топлу хвалу и славу Оцу свега, — што те је за данас наситио и нахранио небесним благом; кад се у молитвама молиш, за срећни живот, своје невине дјеце?... Ох! да ли још и чије срце умије и зна, боље од тебе благодарити создатељу васељене, кога ти позиваш у помоћ, у сваком раду твоме? Он ти је на уму свагда и

на сваком мјесту. Па не реци Хришћанине, да сп сиромашан. Не брате, -— не! Ти си богатији, него што су многи богаташи; задовољни си и радоснпји, него многи великаши! Па и ја ти велим: имај свагда на уму Бога; јер без њега све престаје... Поштуј Хришћанине, своје свештенике и учитеље! који раде о срећи твојој, — који ти у сваком раду казују, како ће боље бити за тебе. Поштуј Хришћанине све старије; поштуј све власти; јер нема праве власти, а да није од Бога... Покоравај се, према силнима и моћнима; не чини распре; јер свачија је сила за мулена; али је најсилннји Бог, који ће дати награде по правици свакоме, како ко заслужи Сад, да ти још речем, гдје почпва благослов Божји? — „Благослов Божји почпва —прије свега, над твојим домом, сиромашни брате! Благослов Божји почива над добрим породом ! Благ ослов Божји почива над онима, који истину љубе и творе! Благослов Божји иочпва над онима, који чине дјела милости душевне и тјелесне! Благослов Божји почпва над мпма, који љубе Бога и цара! Благослов Божји почива над онима, који су богати духом ! Благослов Божји почива над онима, који су милостива срца ! Благослов Божји почива над онима, који мир љубе! И најпослије : Благослов Бозкји почива над онима, који љубе вјеру; који ■ слушају свештенике и које прогону радп Христа. И, сви ти нека се радују, јер је њихова плата велика на небесима"... Хришћанине ! Прочитај с пажњом ово писмо, не ће ти од штете бити, а и написано је, да се користиш њиме. Завршујући ове ретке, прими г. уредниче у знак оданости, и срдачан мој поздрав! Фоча , 1894. год. Твој у Христу брат: Мар. С. Поповић, учител> и ђакон.

СЕДМА СЕДМИЦА ПО ВАСКРСУ или НЕДЈЕЉА СВ. ОТАЦА.

У седму седмпцу по Васкрсу светкује наша нравославна црква успомену 318 светијех и богоносннјех отаца првога васељенског сабора, ко |И је држан у граду Никеји 325. годинс за вријеме царевања нмператора Константина великога. Овај знаменити догађај хришћаискога свијета је по-

бједа хришћанске вјере над незнабоштвом и аријанством. Белики збор пастира са читавог хришћанског свијета или цијеле васељене није се могао одржати прије, кад је владало незнабоштво, кад су Хришћане подвргавали жсстокнм гонењима и често им кратили да се сакупљају и