Bosansko-Hercegovački Istočnik

Ов. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 449

вједају дјеци о вјери њиховијем језиком, т. ј. онако и оиолико, како и колико ће за дјецу најсхватљивије бити. Свештеници често имају посла и у кућама својих парохијана, вршећи тамо разна свештенодјејства и тако долазе у додир са дјецом од тога дома, Добри и савјесни свештеннци призиваће к себи дјецу домаћннову и очинским тоном пптаће их како се владају изме^у себе/ иа онда према старијима у кући и изван куће и том приликом одобрити им све оно, што је добро Л1 поштено, а оно, што буде недостојно н за њих штетно казаће им да је гријех и да ће Бог то казнити, препоручујући им да се у будуће, у чему су негаљали, поправе. Он ће им тада показати да је Бог свемогућ, да је милос-тив и да радо опрашта гријехове онима који се покају и зареку да внше неће гријешпти, и да је стрпељив, т, ј. да не ће грјешника одма да казни, него га чека да се покаје н поправи; но најзад, колпко ће и докле Он бити према коме стрпељив, да то не знамо, и т. д. Осим тога у оним мјестима, гдје нема школе окупља ће често пута сву дјецу, држаће им разне поуке, учиће их како се ваља прекрстити, па онда молитви господњој -— „оче наш"? „Богордице дјево' - и „вјерују". — Све ће то дјеца боље запамтити и с већим уважењем примити од свештеника, не1 о од кога другога. Васпитачи, настављајући своју дјецу у вјери не смију ни кад изгубитп из вида, да им сваком могућом приликом треба напомшвати о наградама и казнама Божијим према нама за ова или она наша дјела. Без овога сав посао у вјерп биће сувопаран н неће имати нпкакве занимљпвости. Сваки човјек, радећи какво добро дјело, иада се од њега ужпватп н добре плодове. "Вјера је добро Божије дјело и

онај, који право и истинито вјерује, треба да се нада, да ће за то код Бога уживати и блага Божнја, бнло на овоме или на ономе загробноме свијету. У овакоме послу треба вазда да се прелази од онога, што је чулно (стварно) к ономе што је надчулно, јер ће дијете па тај начин лакше нас појмити и разумјети. За ово ми имамо у свакидашњем животу нашем безброј примјера и свједоџаба, на које треба дјеци показивати. „Ко зло ради, зло и пролазп", велп наша народна пословнца, а „ко добро ради иека се добру и нада". Лупежи,убијце и варалпце, и пзван гра^анских судова, често пута буду кажшени од Бога док су још на земљи бпло каквим тешким болестима душевним или тјелесним, или каквим велигсим материјалним губитцима, или иначе каквом тешком жалошћу, која се неда заборавити, или народним презрењем и т. д. Осим тога мп видимо често пута, на супрот овоме, добри и поштени људи, и који ваљано и марљиво радп, да С У сретни и задовољни. Дијете гледајући ове резлике међу људима, док добије толико свијести, да може разликовати једне од другијех, пита ће: за што је то? На оваково питање ми му морамо одговорити, да је то од Бога, да Бог рђаве људе казни за њихова неваљалства, а да добре п ваљане награЗјује добром за њихова добра дјела. Даље, дијете ће у животу наћи и таковијех људи, који су добри и поштенп и који вазда добра чине, али да трпе разне бнједе и невоље и на противневаљалијех људи, који су сретни и задовољни, па ће нас питати, и ово за што је? на што му такођер морамо одговоритп. У оваковом случају дјетету се каже, да је Бог преко свега благ п добар, и да Он жели да свп људи буду добри и поштени и за то грешника неће одма да казни, него га чека да се покаје и престане