Branič

446

Б Р Л Н II Ч

интересима или нашим жељама, може прибавити само виши ауторитет од човека и у име другог живота. Срећом ова веровања имају трајан живот и ако је од интереса за право, да не везујемо његову судбину са судбином стваралачког и организаторског финалитета васионе, можда се неправо узнемирујемо. За историју идеја није факт без важности, гледати како научно тело, 1ако исто слободно као што је наш универзитет у вишој настави, забрањује, у великој већини, позиције традиционалне философије; констатује да најпажљивије испитивање, најлојалнија дискусија противних теоријн не ослобођава дугове без предубеђења од доктрина, које су издржале често такође тешке ударце кроз векове, но, којима се човечанство, за то што је неспособно да прави скокове увек враћа као најсаобразнијем разуму. 1 ) Не плашимо се метафизике, пошто се не можемо ње опростити. „Има прилика, признаје аутор скаце једног морала без обавазе и санкције г. Гијо, у којима практика има уједанпут потребу метафизике; не може се више живети, ни умрети нарочито без ње". Треба нам у животу као и у моменту смрти јер се не може резоновати ни о чему, додирнути у основу нпкакво питање, а да се не дође до проблема првих узрока. Г. Алфред Фуиле који је дао удела метафизици у модерној идеји права, а коме смо ми само пребацили да не оснива више свој систем вероватноћи, него ли на простој сумњи, каже врло добро негде одговарајући немачким теоријама о сили ,треба бирати између светске разумљивости и његове апсолутне глупости." Радије него да допусти глупу васиону и у човечијој глави само мало светлооти и разума, дух и срце Кантово после критике чисшог разума револтирали су се. Чист разум још данас води практичном разуму. Човечанство не може живети са самим појмом о свему ономе што је доказано или се може доказати; оно не може живети без мишљења о цени живота. Превео |\ЛИл. IV!. Стано^ввић ') Жанс каже у питању о моралу ,има само једно једино срество да се оснује апсолутно независтан морал од сваке метафизике : то је прокламовање доктрине задовољства или користи* (Ба Мога1е 2. издање 1887), Иста се рефлексија може применити на право, која озбиљно налазн само једну базу, која је , са свим страна од сваке метафатике: базу интереса. Видели смо њену недовољност.