Branič

Број 7. и 8.

„БРАНИЧ"

Стр. 131.

о томе, као што то обично бива, код суда или полицијске власти потврдили, пре него што су се код суда саслушали и да је за тај тако потврђени уговор прекупац сазнао тако исто пре саслушања продавца и купца код суда. Настаје питање од ког момента за прекупца почиње тећи рок за вршење права прекупа; да ли од момента сазнања за уговор, или од дана саслушања продаваца и купца код суда, односно полициске власти. Питање је лако решити када продавац испуни услове из § 671. Грађ. Зак. и извести прекупца о намери да имање хоће да прода. У том би случају рок несумњиво почео да тече од дана када је продавац прекупца о продаји известио. У случају спора имао би само продавац да докаже, да је прекупца о продаји известио, па да прекупац, ако од тога дана има више од 30 дана, изгуби право на прекуп. Саопштење о намераваној продаји би продавац прекупцу имао да учини онако како је то за саопштење у опште предвиђено у Грађанском Судском поступку. Доказивање о томе даје прекупцу продаја саопштена, пада на терет продаваца и оно би имало да се врши по принципима изложеним у Грађанском Судском Поступку. Тако решење тога питања било би много ближе и више у складу са принципом што мањег ограничења приватне својине, а и у духу закона, јер се не може претпоставити да је Законодавац наредио продавцу дужност авизирања продаје прекупцу, а да прекупцу није оставио на терет то, да ће му од тога дана тећи рок за прекуп. Уосталом ако би рок текао само од момента саслуша странака код суда, или како је Касациони Суд узео од дана издања тапије, онда би било излишно јављање за продају прекупцу од стране продаваца. Могуће је тако исто да прекупац сазна за продају непокретног добра после саслушања продавца и купца код суда, али пре него што је протекао прописани рок од 30 дана. И ту може да се постави питање: да ли рок за прекуп тече од дана саслушања, без обзира што је прекупац био, у апсолутној немогућности да за продају тог дана сазна, или би рок почео да тече од дана сазнања и продужио би се до тридесет дана са онолико дана колико је протекло од саслушања до сазнања. Прва је наведена могућност, нарочито после рата и невероватно великог поремећаја у приватно правном саобраћају, много

дискутована и изазивала неједнаке одлуке код појединих судова. Велики број уговора о преносу својине непокретних добара закључених пред сам рат остао је да се реализује после рата. Међутим падом динара цене су непокретним добрим толико скочиле да су биле неколико пута веће од предратних. Појавила се одмах тежња код једне огромне већине продаваца, да уговоре не испуне, већ да учине, да на неки начин продато добро остане и даље у њиховим рукама. Наравно, како је један велики број продаваиа имао било пунолетне синове, било сроднике или смесничаре, који имају право прекупа дотичног добра, ти су прекупци у договору са продавцима подизали тужбе против продаваца и купаца и тражили да добро прекупе. Није то случај само са добрима продатим пре рата. И после рата цене су се мењале тако, да је било случајева, да је неко добро месец дана по продаји било скупља 50 па и 100°/ о . Сасвим разумљиво да се и ту појавила тежња, да се уговори од стране продаваца не испуне и они су то у договору са прекупцима, својим сродницима или смесничарима, покушавали па често и успевали. Ако би се при оваквој ситуацији усвојило гледиште, да рок почиње тећи од дана саслушања продаваца и купаца код суда, или потврде уговора о продаји и куповини код суда (судије за неспорна дела) без обзира што је прекупац за саслушање, односно потврду уговора, сазнао и пре тог саслушања одн. потврде, све би те такве продаје остале нереалисане. А колико би то било штетно по правилан привредни и саобраћајни живот друштва лако је увидети. Ово се питање, наравно, поставља само за оне прекупце који су сами, својом иницијативом, за продају сазнали, којима, дакле, продавац продају није авизирао. Ако је продавац то учинио, онда видели смо, рок почиње да тече од дана авизирања. Г. Перић, у поменутом делу, мисли да рок за вршење прекупа у сваком случају почиње да тече од дана саслушања продавца и купца код суда, изузимајући случај када је продавац узвестио купца о продаји пре саслушања, када тај рок почиње тећи и од дана када прекупац случајно, својом иницијативом сазна за уговор и то образложава на овај начин: За прекупца постоје две могућности да сазна за продају непокретног имања: 1, —