Brastvo

о2 РЈ

ПРВИ СРПСКИ ПЕСНИЦИ

књижевности. Муза његова није престајала певати љубав отаџбине; она је међу Србима пробудила укус за књижевност у опште, а нарочито укус за лепу књижевност. Његови песнички списи, који ву се разлетали са висине владичанске столице његове, били су као девештани благослов делу „оситијевом, које је дотле сама црква осуђивала.

Овим евзга тога Л. Мушицки је био лични пријатељ Вука Ст. Караџића, и потпомагао та је у свему. Он је сав скроз био одан новоме нараштају, који је с одушевљењем полазио путем, који ву Доситије пи Вук прокрчили; он је тај нараштај на томе путу храбрио. Аукторитет једнога тако високога црквеног достојанственика, као што је био Л. Мушицки, одеудно је дао јачи полет умственој образованости народној; он је млади нараштај онога времена упућивао на нови пут који му се отварао. Она висока, озбиљна Форма, која се видела у његовим делима, она љубав отаџбине, љубав добра, љубав лепога, којој је он учио, онај глас учености, који му је 6 потпуним правом одаван, оно интересовање, којим се он бавио с новом књижевношћу и в њезиним развићем, — све је заједно новпло своје плодове и своје последице.

Много година још после емрти његове, младићи су из Србије, полазећи на универсптете у Немачку п Француску, један „другоме декламовали његове стихове, имепуњене оним особеним евечаним родољубљем. Књижевно развиће, које је Мушицки изазвао, и које се јаче развило у 1848. години, потисло је самога ДЕ Мушицкога у историју; други су почели вршити онај