Brastvo

ПРВИ СРПСКИ ПЕСНИЦИ а

уплив, који је некада њему припадао. Из овога летимичног прегледа види се разговетно, како је Л. Мушицки био производ средине, из које је никао. Али баш у онај мах, кад су његове идеје почеле да сазревају, створило се за књижевност ново огњиште тиче, што је васкрела нова држава српска, која је већ почела обележавати се у сталним и значајним облицима. Јер покрај звекета оружја, војничког напрезања и рада, које је народ у Србији поднео за своју елободу и независност, опет је из њега ступио на књижевно поље Вук Караџић, рођен у Србији, који је дио право вуште остварење мисли Доситијеве. И докле је народ из Србије на једној страни напрезао се и радио, да обележи и утврди своју политичку самосталност, дотле је Вук, на другој страни, трудио се да обележи самосталност народнога језука и његова права на књижевност. И Босна није изостала, да уђе у тај општи рад; 6 њене стране уђе смело на ово ново поље рада песник Сима Милутиновић (1794.—1847.). Онај силни девичански задах планинских племена српеких, међу којима је народни певач био једино јоште живо предање, напојио је оба ова велика човека, једнога као траматичара, а другога као пееника. Вук се запајао чистим духом језика народнога, и он му је постављао правила и обележавао индивидуализам, а Милутиновић се одушевљавао народним пееништвом, и уносио је у књижевност глас, снагу и живахност народнога живота.

Подражавајући Омира, и не знајући управо да то чини, Милутиновић је склопио и испевао своју Србијанку. То је збирка више оделитих песама, у којима

БРАСТБО Ји 3 И андјФ. ~ — до