Brastvo, Jan 01, 1887, page 67

46 СИМА ИГУМАНОВ

комитети рашире по Турској блгаризовање и стотинама нагрну у руске заводе. Децу су најпре побугаривали, па после у Русију слали. Чак су децу из Старе Србије хватали по Русији и блгарили. Тако је Вукић из Призрена био довео свога синовца и давао га у гимназију. Да би се дете спремало боље у науци, стриц најми покојног Петра Карића, да то дете спрема. Једног дана дођу у стан Карићев неки Блгари, и умало што Карић није погинуо, бранећи дете, да га не отму.

— „То је Блгарин“ дерали ву се они.

„Он је Србин из Призрена“, одговарао је Карић, ит. Д.

Пошто смо знали како радњу ових блгарских комитета, тако и искрену и братску руску готовност потпомагати јужно Словенство, поваветујем Сими две ствари :

1) Да пошље у Стару Србију у цркве око «0 дастава (барјака) са српским натписима, и

2) Да он затражи црквене утвари од руског синода преко ХиљФердинга.

Сима на свој рачун сагради и пошље барјаке, а за утвари и књиге црквене напише молбу Хиљеердингу. Хиљфердинг је еве урадио што је могао. Ја сам та шиема ХиљФердингу од стране Симине писао.

Године 1861. Сима је преко Србије ишао у Призрен, и по дрквама скупио јадне и жалосне дрвене путире и однео у Русију. Услед тога махом су све цркве у Старој Србији добиле како књиге тако и окруте и утвари црквене. Од евоје стране опет Сима је слао књиге и отварао школе. У Сиринићској жупи подигао