Brastvo

64 БОРБА ЗА НАРОДООСТ

Саксонској 181.760, у Пруској 41.303, растурених иначе 3.500. Од ових долази на горњолужичке Србе 100.059, а на доњолужичке 75.910, тако, да целокупна цифра износи број од 175.999.

У једној књижици, која је 1782. год. оњима у Будишину изашла, читамо: „Некада је то био велики народ, — данас је мален с тога, што је, покорен, примио поступно обичаје и победптељев језик и с њим се у један народ претолио. Одавде се лако може закључак извести, да ће се кад-тад морати цело племе у Немце претопшти,...“ У свом патриотском и пуном п0уке чланку „Култура и Сршство у културној борби“ (Летопис Матице Српске, књ. 142—144.), на који ћемо ми доцније доћи, наводи г. Миодратовић речи једног немачког новинара, по којима ће после тридесет тодина „доћи чав, у коме ће последњи Србин у Лужичкој, осамљен, остављен п неразумљен, у тужним песмама жалити за својим пропалим родом. Око њега се претворило еве у немачко; само поља и реке, вароши и села носиће још драга му имена, што им је вредан народ његов некад давао.“ Други опет један писац (Сауервајн) писао је за лужичке Србе, препоручујући немачкој влади и народу пре кратког времена, да их не угњетава, да „народ, тако здрав телом и духом, народ с тако свежим и увек новим и новим народлим песмама, с тако живом и на сваком кораку осведоченом урођеном појезијом..., народ с тако здравим верским и народним животом, такав народ нема изгледа за изумирање, овим ако се на противној страни не поступи по начелу Физичке грубе силе.“ Али писац