Brastvo

|. У књижевности латиницом писаној скупљали бу и на свет издавали народне песме из разних српеких крајева (Хрватске, Славоније, Далмације, хрватског Приморја, Босне и Херцеговине) ови књижевници: „Људевит Гај (у својим „Моупата“ иу „Паша“ у Загребу 1885. и даље), — Станко Враз („Штаке пагодпе рјезте“, 1889.), — Мато Топаловић («Талћаита5у Шта“, у Осеку 1844.), — Лука Илић (под промењеним именом Славољуб СОлавончевић: 8 свезака у дагребу 1844.—1847.), — Фр. Ј. Јукић и Грга Мартић (и у завебној књизи: „Магодпе рјезте ђозапзке 1 ћегсесоуаске“, у Осеку 1858., пи у „Возапзкот рпјађеји“ од г. 1851., 1852., 1861. и 1870. у Загребу), — Белимир Гај (у „Папе Штзкој“ за 1864., 1865. и 1867.),—.Лука Марјановић („Нттајзке патодле рјезте...“, у Загребу 1864.), — Мијат Стојановић (нар. песме и приповетке, 1867.), — Плол Хердвигов (вараждинске нар. песме, 1869.), — Фрања Миклошић (у спису на немачком језику „Народна вшшка у Хрвата“, Беч 1870.), — Фране Курелац („Јаске пат. рјезше“, у Загребу 1871.), — Фран Микуличић (чакавске нар. песме, 1875.), — М. Оршић и М. Врбанић, -— «ос. Радетић, — Мтитов. Павлиновић. („Хатодпа рјешава“, издала Далмат. Матица 1879.), — Стјепан Мажуранић (нар песме из Приморја и Границе, у Сењу 1880.), — „Наша Слога“ (аза ње су прештампаване хрват. нар. песме са Истре и кварнерских острва, Трст 1880.), — Н. Тординац (нар. песме и приповетке из Босне, Тип у Вуковару 1883. и 1884.), — Дујмо Караман („Мат-