Brastvo

јапзка уЏа“ или збирка нар. песама, сакупљених у Опљету, 1885.), — Камило Благајић (нар. песме и приповетке из Босне, у Загребу 1886.), — Фр. Краус („5шајасје Мећо“, Загреб 1886. — Мегмед-бег Катетановић Љубушак („Хагодпо Пасо“, у Сарајеву 1887.), — Негосав Дворовић (нар. песме п приповетке из Босне и Херцеговине, 1, у Сењу, 1888.), Коста Херман (нар. песме мухамедовеких Срба у Босни и Херцеговини, 1, у Сарајеву 1888.).

“

Напомена. Уз бОслежење самога текста почела се још поодавно бележити и музичка страна наших народних, особито „женских“, песама. Као главнији скупљачи народних мелодија п издавачи народних песама с музичким

нотама могу се поменути: Иван Катинели (:820.), Корнелије Станковнћ |1862.), Ј. Хлавач (1868. п, на овом пољу најврелвији и најзаслужнији, Фрањо Кухач (1870.

до 1881. у Загребу). ж ~ ж

Прелазећи на преводе, такође морамо поменути да нам је овде немотућно пецрпети у свој опширности све што је у Јевропи урађено за познавање нашега народног песништва. Тога ради се тдешто морамо задовољити простим набрајањем.

Највише се од свих јевропеках народа интересоваху нашим народним песништвом, те и највише та на свој језик превођаху Немци, Осем првих великана и признатих научника немачких: 7. Гете-а, Јакова Грима, В. Хумболта, Северина Фатера, Леополда Ранке-а, који с неумрлим Вуком стајаху у непрекидној књижевној вези и сваку нову појаву и