Brastvo

87

једва га.пуште у једну кућу те преконачи. Ту у тој кући Св. Сава објеси своје рукавице о клин на диреку у вајату — права карактерна црта нарочито зимскога времена из тога краја — но сутра дан кад је пошао, он их заборави и оде. Не далеко, у путу сјети се, да је рукавице заборавио и гдје их је заборавио, те тако се врати да их узме. Кад тамо, али њих нема, сакрио их домаћин. Он их поиште од дома_ћина, но овај га одби ва рђавијем ријечима и Св. Сава врати се опет на свој пут без својијех рукавица, прокуне ту варош да од ње буде Содом, и оде. Кад дође (Св. Сава на оно брдашце, више данашње варошице Џлава, озебу му руке. Тад се он окрене да види ону варош и ону кућу, гдје су му рукавице остале, кад тамо, има шта и да види: од вароши постало језеро варош потонула. Прави Содом. Св. Сава гледајући дуго у то језеро, прекрсти га и рече да се то језеро од тада зове: „Плаво језеро“. У том посматрању он угледа и онај дирек на сред језера који не бјеше потонуо и на њему своје рукавице, за које се он врати, те их узме и продужи свој пут, идући водом као по сувој земљи. И тако, од цијеле те вароши, не остаде ништа бамо онај дирек на коме ву рукавице Св. Саве биле објешене, а друго је еве потонуло. Онај дирев прозову „диреком Св. Саве“.

Ову сам причу чуо још у раном мом дјетинетву од мога покојног оца Велимира, кога ву Турци посјекли под старост његову — Бог да га прости!

За овај дирек (Ов. Саве околни народ тако вјерује, и каже да стоји и данас у језеру. Но ако није