Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 81

порекло од нижих организама од којих проистичу путем узастопних промена.

Може ли се у истоме смислу поставити питање о биохемијској еволуцији У биохемији појам хијерархије међу живим бићима се не поставља по истом основу као у морфологији. Заиста, као што примећује Нропит, помоћу самих биохемијских података дошли бисмо до тога да разликујемо исте групе данашње класификације живих бића. При свем том није извесно да би те групе биле разврстане по истом реду као у морфолошкој класификацији; није извесно да би кичмењаци били стављени изнад бескичмењака а фанерогаме изнад криптогама. Ни степен сложености биохемијских састојака, ни њихова разноврсност, ни биохемијска динамика, нити би степен биохемијског прилагођавања допустили, без помоћи морфологије, да се поново нађе веза у филијацији живих бића онаква какву нам приказује морфологија. Посматрајући, на пример, ензимске системе, на којима почива цела биохемијска динамика, то јест најсуштаственије појаве механизма живота, дошли бисмо до сасвим другог поретка у степену еволуције различитих група но што је поредак морфолошке класификације. Хемијска природа преносилаца кисеоника приближила би организме за које знамо да су генетски веома удаљени. На сваки начин, чак ако би биохемијски подаци и допуштали, на исти начин као и морфолошки подаци, да се прати филијација живих бића, биохемијска еволуција нема због тога сасвим друкчији карактер него морфолошка еволуција. Морфолошка остварења се у току еволуције усавршавају, док се биохемијска остварења прилагођавају, што није исто. Један пример ће нам јасно показати ову разлику.

Узети у њиховој целини, органи чула се усавршавају са степеном еволуције животиња: они постају све више и више способни да играју улогу која им је пала у део, улогу да испитају до танчина спољашњи свет. Од једне оптичке мрље или од једне отоцисте долази се до ока или уха човека. Ако хоћемо да одредимо природу ове еволуције прилагођавања, морамо признати да прилагођавање напредује са еволуцијом. Је ли исти случај са биохемијским остварењима Испитајмо еволуцију преносилаца кисеоника, нарочито преносилаца врсте хемоглобина који су са тога гледишта нарочито добро проучени. Каква