Dabro-bosanski Istočnik

(Јтр. 66.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 5.

П и с м о Његовој светости васионском православном иатријарху госиодину Дионисију У. итд. итд. Ваша светост! Част ми је, а и дужност ми налаже, Вашој светости на ирнјатно знање доставити, да је благословом Ваше светости моје носвећење, а истодобно и ппшталација сљедила јуче, на Томину недељу 1 Маја, ири судјеловању мптронолита дабро-босаиског г. Георгпја, митрополнта зворнгшког г. Дпонпснја, п бившег митрополита херцеговачког г. Игњатпја. Обећавам се најсвечаннје, да ћу светој матери нашој православној васионској цркви до конца мога живота вјеран, покоран п послушан бити; као што сам то и у приложеном исповједању вјере изјавио, које сам у црквн нред споменутим архијереима свенародно гласно прочитао, н својом сопственом руком иодппсао; те спроводећи га на сохрану у патрпј аршеској архиви, са синовннм страхоноштовањем усуђујем се приступити и пјеливатп свету Десницу. У Мостару 2. Маја 1888. Ваше светости мптроиолит херцеговачко-захумскп понизно духовно чадо Леонтије Радулови-ћ. 'Окрулшида свему српско-православно!« свештенству и народу Херцеговачком.

вјери у мојој памети ни замислити, а још мање у све вријеме мога жпвота учинпти нећу; Боже ме сачувај. — Држећи се црквеипх установа, обећавам послушност нмати, п нокоравати се светјејшему, мојему по Духу оцу, васеленскому патријарху, архијепископу констанонољскому, п Љегову светому синоду; обећавам се, да ћу у страху божијем, и богољубивом намјером, а мојим добрим прпмјером уиућивати повјерено мп стадо иа еванђељске благодати, и руководпти га на пут спасења, чувајући и себе и њега од сваке јереси, и од сваке лукаве еабдазни, зазора и помисли непорочна, колпко ми снага донушта. — У кратко обећавам се, и за дужност моју држнм, све наредбе п установе наше православне источне аиостолске цркве најтачније пзвршивати, и чпнпти да се извршују. А у свему томе нека мп буде наш Спаситељ Исус Хрпстос помоћник; Јемуже купно со Отцем и Духом свјатим да будет слава п держава, чест и ноклоненије, нпње и присно п во вијеки вијеков, Амин. Леонтпје милошћу божпјом кандидат светјејше митрополије херцеговачко - захумске собственом вољом и руком подиисах. Нзегово ц. кр. и апостолско Величанство, наш премилостиви цесар Франц -ЈоснФ I. благоизволио је наимеиоватп ме сриекоиравославним архијепископом и митроиолитом херцеговачко-зухумским; а Његова светост, васионски патријарх цариградски г. Дионисије V. по постојећем уговору, мене у сннодалиој сједнпци опћим гласањем канонично прогласио за таковога; и Његовим благословом нримио сам јуче 1. Маја, у недељу Томину, од наређена три архијереа, по ироиису црквеном посвећење на владпчански степеп у мостарској цркви. ' Позивам дакле пречасно свештенство ваецијеле херцеговачко-зухумске епархије,

да у напријед при сваком богослужењу у дотичипм јектенијама имате сиомињати моје име на овај начпн: „Опреосвештењејшем, архиеипсконј е и митрополитје иашем Леонтпјп итд.; а на велшсом входу, и носле доетојна: Помјани Господи иреосвештењејшаго архијепискона п мнтрополита нашего Леонт п ј а итд. Поздрављајући моје евештенство п моју богољубпву паству отачаском љубављу, удјељујем вам евима мој архијерејски благослов. У Мостару 2. Маја 1888. АЕ. и митрополпт херцеговачко-захумски Леонтије РадуловиЋ,