Dabro-bosanski Istočnik

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 6?.

Б е с, коју је митрополит херцеговачки Леонтије на народом преузвишеном господину паглавици зе1 Апелу као царско-кр Преузвишени госиодине бароне ! Превишње ријешење нашег прејасног монарха п најмилостивијег цара и Његовог ц. кр. Аностолског Величанства Фрање Јосина I. руковођено очинском бригом за срнско-православни херцеговачки народ, подиже ме данашњим чином нависоко мјесто. Он ме уврсти међу архипастире и повјери ми духовну паству кршне Хрцеговине да ју по слабим својим силама сретни јој и љепшој будућности водим. За овакво високо одличије и овај ријетки и значајни чин дозволите ми Преузвишени господине, даВама као заступнику нашег прејасног монарха и најмилостивијег цара Фрање, Јосипа I., изразим на том високом одличију своју најтоплију захвалност; молећи Преузвишеност Вашу, да ју пред нресто Њег. Вел. поднесете. Трудио сам се вазда а и од сада ћу се трудити, да интересе повјерене ми православне цркве у Херцеговини доведем у највећу хармонију са интересима домовине и државе, како би се достојним ноказао тако великог новјерења Његова ц. кр. А. Величанства п љубави васеленског натријарха, а с друге оиет стране како би добрим очекивањима моје домовине и милога ми мог народа на сусрет изићи могао. Високопреосвештени Архијереји, оци и браћо ! Изабрани сосуд Христов, св. А. Павле савјетујућу младог владику Тпмотеја, упозораваше га какав је велики и внсок дар примио од Духа св. и како треба да га у себи сачува и ненритворно одржи. — Велики дар и тежак аманет повјерен је и мени данас од Духа светога кроз руконоложење, које Ви, високопреосвештени архијереји, оци и браћо, на мени обависте, те се готово плашим овог узвишеног и светог чина који собом трудан и тежак рад носи, у толико више што знам да су се и богодухновени мужеви плашили због успјеха дјела иа које их Бог одређиваше, а и сами највећи јерарси цркве Христове устезаше се иримиги на себе овако велико, свето, али и тешко звање. Моје страховање увеличава и та околност, што је виноград Господњи који ми се ево на обдјелавање новјерава, због разних случајева н околности јако запуштен, занемарен и запарложен. Овај и оваки виноград Госнодњи изглсда и ишчекује можда радника снажнијега од мене; он се можда нада архинастиру који би од мене и теоријом и праксом приправнији био па да га он поправи и у ред доведе. Слабе и немоћне моје силе, мала и ненотпуна моја епрема, инокоштнна на радницима у овој богохранимој епархији, заиста су такови разлози, који ме у овоме часу на страх, снебивање и зебњу натјераги морају.

ј ед а дан свога посвеЂења изговорио у цркви пред /I. владе за Босну и Херцеговину Јовану барону аљевском комесару. Али поред свега страха и снебивања и норед све зебње нијесам се могао ни смио противити позиву, у коме се јасно огледа и види нромисао и рука свемогућега Бога, ношто полажем голему наду у Господа нашег Исуса Христа, који ће ме у новоме и тешкоме моме звању укријепити у толикој мјери, да ћу моћи у име његово изустити ове круине ријечи : „Всјамогу, о укрјепљајушчемсја Исусје Христје" у толико прије што је и сам рекао слуги и апостолу: Довољна ти је моја благодат и сила се моја јавља у немоћнима. Ако већ и сад прозирем у суштину и дубину свијех потешкоћа које ме на трновитом путу у виеокоме звању очекују, ја ииак не смијем очајавати него поред оне непосредне помоћи евише гајим тврдо иоуздање у ону потпору, коју свемогући Бог указује преко другога. Ја сам пун вјере и убјеђења, да ће ми и Његово ц. кр. апостолско Величанство наш узвишени ћесар, по уређеној доброти свога нлеменитог срца поклонити своју цареку милост и заштиту, а његове високе власти изилазиће ми добром вољом у сусрет у сваком погледу како би што боље и љепше уредио зануштену и богомдану ми епархију херцеговачко захолмску. Ово с правом очекујем већ и због тога што добар поредак црквени, што изображење свештенства, морал и побожпост народа, иду вазда у сусрет не еамо сретнијој будућности народној, "него и истим интересима земље и државе. Много ноуздања имам и у Вама моји возљубљени и пречасни свештеници! Ви и ако не имате свиколици потпуне спреме, држим и увјерен сам ипак, да ће све Вашом добром вољом, тачним и истрајним вршењем Ваших свештеничких дужности, Вашијем пастирским савјетима и лијепим примјерима, надокнађено бити и да ћете ми тијем ово моје преголемо бреме које за Вас и за срећу народа на своја плећа товарим — олакшати и од велике ми номоћи бити. На љубав и предусретљивост српских православннх општина у Херцеговини морам у овој прилици много рачунати и наде полагати, у толико прије и више што је њихова вјера далеко чувена а њихов морал још чвршће утемељен. Све што бих им за овај мах препоручити могао, сводим на ово: љубите и грлите братинску и лијепу ј слогу и тражите сагласност у црквено школским и општинским пословима и питањима. Ако ме послушају оне, то без страха и зазора могу и смијем изустити ове значајне ријечи ан. Павла: Радујем се што се у свему могу на вас ослонити.