Dabro-bosanski Istočnik

Ст р. 68.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Учитељима и родитељима обраћам ее тако | ието еа великом молбом да пазе и ваепитају ј омладину иашу, ту узданицу и будућп народ наш, и да им у ерца из малена усађују страх божији и утврђују у њима прађедовску и лијепу нашу нравославну вјеру, јер је страх божији иочетак еваке премудрости, а чврста вјера најбољи п најсретнији путевођ за оба живота. Страх божјп и чврста вјера јеет жива зубља богопозиања и богопоштовања, која ће се распламтити у срцима наших подмладака наше те узданице п која ће их од свакога разврата и саблазнп потпупо сачувати моћи. — Што се мсне тиче, настојаћу да иоучавам и предњачим, како моме евештенетву, тако исто и повјереном мп духовноме сгаду. Учићу их да се вазда Бога боје а владаоца да пггују и вјерни и лојалпп да му буду, да братство поиггују п љубе а влаети да штују; не мање учићу их, да у слози и љубави живе са свијем суграђанима својима, без разлнке постојећих вјерозакона. — Препоручујући ее милоети великога Бога и снаса нашега Исуса Хриета, као п пуном иовјерењу мога свештенства и љубљенога ми народа, дајем Вам у присуству застушшка Њ говог ц. кр. апостолског Величанства Франц Јосиоа I. и Његове светости патријарха васеленскога — свиколикијем своју ријеч у залогу, да ћу поред моје подајничке вјерности ирема Његовому ц. нр. п

аростолекому Величанству нашем узвашеном вла" дару п Господару Франц Јосипу I. — како све догмате наше свете саборне п апостолске источно православне цркве, тако и правила апоетолска, установе васеленских и помјесннх сабора са древним преданијама, чувати свето и ненеруишмо. У то име најусрднпје поздрављам моје ново повје])ено ми духовно стадо молећи се Господу Богу, да ме он по неизмјериој својој милости удостојп да му у своје вријеме узмогу дати овај одговор: „Се. аз п дјети јаже ми дал јеси" ; Завршујући своју скромну и кратку алп свесрдну и искрену ову бееједу, позивам моје љубљено с.Јештенетво п мој мили народ, да у овом данашње.м чину призна п увидп велику милост нашег нрејасног монарха и најмплостивијег цара Франц Јоснпа I. који је превишњим својим [шјешењем благоизволио најмилОстивије нанменовати ме архинастиром п митрополитом херцеговачко захолским, не можда само мене радп, него се та царска милост протеже п на вас, љубљена моја браћо херцеговачка, па зато треба да смо сви захвалпи и да своју захвалност трајном вјерношћу п лојалношћу према Његовому ц. кр. апоетолском Величанству нашем најмилостивијем цару Франц Јосипу I. вазда нотврдимо са свеердним ускликом : Живио цар Франц Јоеии I. н дуго владао прејаснн хабзбуршкн дом! Живио!

Из црквенога права и црквене пракее.

Нпшс Т. АлагиЂ

проФесор богосд. на Рељеву. (Наставак.)

Примјеру својега божанствеиога учитеља у учењ} г и дјеловању, шљедили су св. апостоли, свједоци живота и рада Христа Сиаситеља овдје на земљи (дј. ап. 1: 8.). — Учење апостолско о браку п његовој . светињи открива се: I. У 15. глави дијела апостолских, на по се, у ономе писму, које управише апостоли, старјешпне п браћа са својега сабора у Јерусалиму (51. год.), на браћу у Антиохијп, Сирији и Килпкији, у коме се овпјема — поводом тијем, што су неки хрпшћани из Јудеје, а из секте ®арисејске учили браћу, да се без обрезања и Мојсеова закона не могу сиасти — иа предетавку аиостола Павла и Варнаве, процовједнпка међу незнабожцима, и иа предлог иајугледнијега п најуилнвнпјега међу свјема странкама у Јерусалиму, апостола Јакова, саопћава, да се рјешавају обрезања п обичаја Мојсеовога, н препоручује им се, д а с е чу в ај у о д п р и л о г а идолскиј е х, и о д б л у д а, и о д у д а в љ е н о г а, и о д к р в п, и д а н е ч и н е другоме о н о, ш т о н е ћ е, д а с е њ п м а ч п н и (15: 29.). — Особиту важност имаде она иорука хришћанима у Антијохијп, да се чувају идодскијех прилога н од блуда. Одвраћањем од једнога иорока упуђује

се на оно, што је противно томе пороку. Противно од пдолослужења јест елужење ј един оме и и с т и номс Б о г у ; а иротивно од блуда, јеет чување б р а ч н е с в е т н њ е.

о в о п ј с с у 0 а ш, д в и ј е главие д у ж н ос т п ч о в ј е ч и ј е, д в а г л авнапзвора р ел и г и о з н о г а и п ородичногареда и ж ив о т а. — Порука од јерусалпмскога сабора, ишла је антијохијској браћп као нрвој из иезнабожачкога свијета, с том жељом и намјером, да се средством тпјех хрпшћана, етане на нут онијем црним п жалосним брачним одношаЈ 'пма, којп су код незнабожаца толико отели маха, да су у стању би.ти растровати свако друштво на свијету, довестп га до коначнога раеула, н претворнти га у морални трулеж. 2. У првој посланици апостола Петра (3 : 1—8.). — Аиостол Петар ио својему соиствеиому пскуству учи мужа и жену њпховоме узајамноме владању, потпомагању и иоштовању овако : Ж е н е б у д и т е н о к о р н е е в о ј н ј е м м у ж е в п м а, д а а к о к о ј п и н е в ј е р у ј у р и ј е ч и, ж е нс к и ј е м ж и вљењем б е з р и ј е ч п д а с е д о б II ј у , к а д в и д е ч и с т о ж и в љ е њ е ваше са стра.хом; вашаљепотадане