Dabro-bosanski Istočnik

Срт. 240

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 15

стојници христијанских држава или општина. За пресвитере се свакако морају поставлати лицн стара т. ј. зрела и ако не увнјек по годинама али бар по релиђиознон васпитању. Протојереј — први или старији свештеник. Овим се именом обично зову свештеници, који нпкакве особите властп над другим свештеницима немају. Јереј, свештеник, је то исто што и пресвитер. Јеромонахом се назива свештенпк монашкога чпна, — дакле за свештеника посвећени монах или свештенпк-калуђер. Пресвитеру т. ј. свештенику ма кога чина у дужност спада све тајне и богослужења осим оних које исклучиво епископу лрппадају свршавати и обављати. Он има право и дужност свршавати: тајну крштења, мпропомазања, исповиједања, причешћивања, брака и јелеосвећења и сваку црквену службу као : дијелити вијернима опроштење да могу примити св. причепЉе; по својој увиђавности наложити епптимпју или казну изим јавне, која се може само по одредби црквенога суда наметнути. При богослужењу је дозвол>ено свештенику у извјесно вријеме и сједјети, но само не на узвишеном владичанском него на другом сједишту на страни; њему ја дозво.љено п народ благоспљати, но само с једном руком (десном) а не са обадвије, што је само право епископа. Поред тога подјел>ује епископ неким заслужним свештеницпма извјесна одличија као нпр.: настојатељи важнијих манастира н саборних цркви одлпкују се митром и вла.дичанским надбедреннком; по гђекоји архимандрити пак овлаштенп су, да могу горећим свијећама благосиљати н о великом входу часне даре предусрјести и прпмити тако исто као и епископ. Најнижи степен јерархије сачпњавају: Ђакони. Ријсч ђакон означује слугу, јер он код св. тајни а особито код свршавања тајнс евхарстије послужује. Архиђанон и прото"ђакон су старији међу браћом својом. Јерођакон је ђакон монашког чина. Дужност ђакона првобитно састоЈала се у бризи за сиротс, као што се то види из оног мјеста у св. писму гђе се говори, да су апостолп поставили првих седам ђакона, да онн служе око трпеза (Дјел. ап. 6, 2—6.) — Сад се та њи-

хова дужност еастоји у том, да при богослужењу помажу свештенику и владици, да говоре јсктенија, да читају еванђел.а и да на жртвенику приуготовљавају све оно, што је за свршавање св. литурђпје нужно. Осим ова три споменута јерархијска степена има још неколико нижих достојапотава. која су ван јерархпје. Као што су амо спадајућа лица нужна само за мање и ниже службе а не за свршавање св. тајнп, тако се исто они не називају свештеници, које име приличи свима лицима која спадају јерархији, него једноставно зову сс црквенослужитељи. Такви су : Ипођакон или помоћних ђаконов. Ипођаконпма је с почетка у дужност спадало, да у одређено вријеме катихумене и кајуће се из цркве изводе и да пазе, да ни један непосвсћени за вријеме црквене службе у цркву не уђс; сад пак кад је та околност престала, нужни су ипођакони на архијереској служби, да епископу скут његове одјеће држе, умиваоницу му пружс и свијеће којпма народ благосиља додају. Чатац, појац, свије^еносац и кандилослужитељ. Дужности њпхове познају се по наименовању. Канонарх је појац, који свете пјесме започиње појати, а други му у појању помажу. Параномар је управо вратар, јер је у прва времсна његова задаћа била, да прсд црквеним вратима сгоји те да сваком нсвјерном и из црквене заједнице пскљученом улаз у цркву забрањује. Данас он врши службу појца и свијсћеносца. Кадкад се по гђекоја лица по њиховој способностн постављају за њеке особпте службс. Дица, која такве службе врше, јесу: Екдик. Он заступа Хрнстнјане и цркву пред свјетовним судом. Иконом. Њему у дужност спада, да по поруцп епископа управља црквсннм имањем, и то највише оним, које је ван цркве као: разне непокретности, зграде и т. д. Сакелар. Његова је дужност хранити чистоћу и ред у цркви а такођер пазити на црквене утвари. Протосинђели и синђели јесу званичннци, који живе у двору патријарховом; баве се домаћим пословпма патријарховима и брину се за ствари које прппадају иатријарашкој цркви.