Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 17 н 18

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 283

Г о в о р. Приликом рођен-дана Његовог Апостолског Величанства изговорио АЕ и Митрополит зворнички Диониеије Илијевић 6. августа 1889. у катедралној цркви у Д. Тузли. Кад се смислимо којом је свевишшом мудрошћу и непромјењл.ивим поретком, што природним законима називамо, створио Бог овај свијет; кад уз то узмемо на ум и ово: да је као круну и печат тог свог дивног божанственог дјела створпо напошлетку човјека, подарившп му слободну вољу и неограничену власт, — само да не смије употребити је на зло, јер ће бити кажњен емрћу и вјечном муком, а до смрти мучен од своје савјести тог заиста неописаног страшног накла у животу, него да благодари и славн Бога чинећи само све што је добро, а избјегавајући све што је зло, које опет да би могао разликовати и правог се рсда држати, дао му је памет и разум, да се по њима као што сс лађа кормплом управља и равна, — кад се смислимо, велим, на евс ово и отворимо велику евјетску књигу, у којој су готов од постања свијета, па до данас сва људска и дјела и недјела нацртана јасно и онисана тачно, п коју књигу зато и називамо повјесиицом свијета, шта ћемо опазитн ? Какав ли ћемо завључак од туда извући? Ннкакав другн него да се је човјечанство још од постања свог всћпном п то хотнмично предало својим шкодљивим страстима п напустило да оне њиме управљају н руководе га, мјесто да здравп његов разум страстима и нехатошћу раеполаже н обуздава е

, те тиме наносп но само сеои самом велику штету, којој је крај и коначна пропаст п тјелесна и душевна, него и ближњима својима за које заповједао му је Бог да их љуби п пази као што сама себе. Сад дакле еваки од вас лако појмити може : да овако мислећи и своје страсти необуздавајући људн лако би један другог пораскидали, кад не би кога било, који бп могао стати на нут њиховнм необузданнм страстима и самовољи, н да јо ]едино цар нозван н од Бога и од људи, да рђаве казни н обуздава их, а добре да награђује и штити. Колико је дакле благодетна царека моћ и сила за поредак и добробит човјечанства, то вјерујем да сваки увидитп може и бсз даљег разјаснења и доказивања; јер гђе саме стварн говоре, ту немају никаква мјеста човјечије ријечи и докази, те зато највећу послије Бога част и благодарност одају људи

видљивим знацима и то сваком датом приликом своме Владару, ердачно молећи се Богу да га дуго поживи и сачува од сваке неповољности. А ево ђе се нама опет данас ушљед прославе рођен-дана нашег најмнлоетивијег Ћееара и краља Франца ЈосиФа I. најљешпа прнлика пружа: да своју према Љеговом Апостолском Величанству љубав, вјсрност и оданост овдје у светом Божијем дому јасно и велегласно докажемо, благодарећи из дна срца мнлостивом Богу : што је благоволио причислити и нас под његовим благим н благодетним скиптром, да би смо бол.е напредовати могли у свему и спокојно ужнвати сва она права, која је благи Бог подарио човјеку у овом привременом животу, да би боље увидио мплоет етворитеља свога Бога и рађе извршивао његове свете заповиједи. У цара нак нашега — Фала милостивом Богу — увпђамо правога и неуморнобрижљнвога Оца, којп све своје вјерне поданике подједнако љуби н непрестано промишља о њиховом бољем напретку и благостању. Свакога од најугледнијег па до најсиромашннјег свог поданика благонаклоно прима, очински саелушава и царском својом милошћу повраћа му презрено или уништено право. Сваком ^обром добар, сваком предусретљив ; сваком у невољи великодушан, једном ри јечи прави цар. А кад бп хтјео и само мимогред описати све његове царске врлине великодушна дјела, не бн ми за цијело довол.но било онолпко вријеме, коликим могу располагатн данас ; а величина празника и слављеника скраћ авају проетране говоре и само узвишавају признателна срца к' Богу на благодарност п молнтву : те зато и познвам свакога од вас малог и великог, да саједини своје срдачнс молнтве еа мојима; желећи из свег срца нашему најмплостивијему Цесару и краљу Францу Јоеифу I. ненарушимо здравље, добру срећу у сваком његовом царском предузећу и да га Бог поживи до крајње тачке жпвота људског, а нас сподоби да дуго и дуго прослављамо његов славни рођен дан кличући из свег срца: Жпвио наш славно - владајућп Ћесар и краљ Франц

Јосиф Амин.

I. Жпвио, Живио на

многаја љета: