Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 284

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 17 и 18

0 свештеничким сједницама у опште. „Без договора није ни разговора". (Наетавак.)

Највиши непријатељ наше цркве и свештенства, не може казати, нитп сам чуо, да којп каже, да сједнице свештеничке не користе и да нијееу добре. Код нас већ и турци знаду у напредак по селпма, кад ћо која сједница битн, па о томе казују. Сигурно о томе воде бригу за то, што се из сједнпца забрањује нашему народу беглучити недељама и празницима, што њима разумије се драго није. Догађадо се, да неки попо и расћера са њиве спахинске раднике у празнични дан, и кад је скоро субаша парохије Милошева брда звао парохијане, да му у недел.у раде, неки су одговорили, да им свештенпк забрањује у неделу радптп, а турчин на то нп пет ни шест, већ да му гради те књиге, у којима се то забрањује! — Ово је освједочено овде пред нашом еједницом 13. јула т. г. и свмптенику је речено, да субашу за то тужи, па се сад још не зна оће ли до тога доћи, али ми морамо наш народ одучити од беглучења и грађења путова, у дане, којн су црквом забрањени, да се у њих не ради. (Види консисторијалну окружницу од 13. октобра 1888. Број 1462.). Сједнице су овде отпочете право у априлу 1886. год. па је држана 24. јула н онда 18. септембра и г. и тада је тек у писму овога Протопрезвитерског уреда 22/9 1886. број 128. објављено и Високопречасној Конзисторијн, која је својим велсцијењенпм доппсом од 16. Октом. и. г. број 1263, благоизвољела тај уведени обичај похвалити, одобритп и наредити, да се у будуће воде тачни записнпци сваке таке држане сједнпце, од којих један шаље се духовној власти на увиђај примјећање и потврду, а други остаје у архиви Протопрезвитерског уреда. Перовођа, ако оће, може сам и за себе задржатп по један такав примјерак, јер он то обично и преради код куће, па онда шаље проти, да се спроведе В. П. Конзисторији, која опет на сваку тачку изјављује своје одобрење, или укаже другу препнаку и дадне савјета за све. Записника за Април и Јули од год. 1886. немамо — нити су кођони, а одатле почевши, имаду сви, и у кратком узватку ставља се овдје редом шта је на којој држаној сједници рађено. I. Најпрва сједница, која се може сматрати као почетак сједница овдје, држана је 1. Октом-

бра. 1885. као на дан храма овдашње варошке цркве, тејеу присуству деветорице свештеника говорено: 1. Претресана су писма и наредбе, које су од духовне власти стигле; 2. Прегледани су протоколи околних парохија и наложено, да се установе књпжице за примања и издавања службених писама; 3. Купљен новац за батпк те године; 4. Говорено о уређењу цркава по котару; 5. 0 исповиједи. Да се сваки парохијанин код своје цркве и свога свештеника исповпједа; 6. 0 свештеничком стању овамо, те је и нска жалба кашње у име тога од свештеника потписана; 7. Сви су свештенпци опоменути на тачан рад у својим дужностима ; 8. Неки завађсни мирени су ; 9. Понуђене им неке корисне књнге на продају за читање. II. На сједници држаној 22. Септембра. 1886. присутно десет свештеника говорено је: 1. Како се крштења имаду обављати погружењем пли полијевањем ?; 2. Да се бир има купити о Мнтрову-дану сваке године; 3. Да се брачнпцима судп најпрво код надлежног пароха, па онда тек да долазе пред Протопрезвптерскп уред; а кад се ни ту помпрење постићи не могне, онда се тек пријава о том одашиље Конзисторији; 4. Да се протоколи воде уредно ; 5. Кад јс одсутан свештеник са парохије, да га послужи сусједни парох и одатле да има право трећу част од епитрахпља за себе наплатити; ако ли је дотичнп отишао службеним послом куда, то онај други не наплаћује себи ништа; 6. Да сваки свештеник пма служпти по 5—6 пута у другој црквп, ако своје у парохији нема; 7. Да имаду сви држати корисне књиге и лпстове; 8. Записнике сједннца, да водп дотични протојереј ; Уз све то говорено је, да се народ на зборовима ма и најпростијем било говором подучи,