Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 17 и 18

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 275

Одломак из VI. 0 богослужбеним књигаиа у (Нас Богослузкење, које се свршава у току од 24 сата, по својој спољашности ншсада се не мијења, али се у пјесмама и молитвама свакога дана мијења. Оне стихире, канони и разна чтенија данас се не поју и не читају, која си јуче чуо или ћеш сутра чути. Сваки боговетни дан има за се свој особити текст, па кадкад и два и три ; стога ће појац у књизи, гђе се такви текстови у неке дане међусобно измјенично читају и поју, наћи примједбе: овђе слиједе стихире, тропари, кондаци: дана, светога и т. д. Свакидање богослужење но свом садржају налази се изложено нарочито у: Октоиху (К )смогласнику), Минеју (црквеној мјесечној књизи) и Триоду ; правило пак за свршавање тога богосиужења изложено је у типику. Овђе ми није намјера све богослужбене књиге набрајати ; навешћу само главније од њих. Октоих (Осмогласник) се може сматрати за основ других богослужбених књига. Он садржрг у себи текст свакидањег богослужења, којп се периодично послије сваких осам седмица према броју осам гласова повраћа и повторава. Сваки поједини глас има према броју дапа у седмици седам служби. Дух и расположење сваке те поједине службе одговара разном стању и потреби молеће се душе, која слави и хвали, која се скрушава, радује и нада. И тако служба, која се у неђел,у свршава, — пошто она прославља и васкресење Христа Спаситеља, — показује основ наде душе покајнице и прошење за заступство матере Божије. Служба, која се свршава понеђељнпком и вторником представља падење грјешнијех душа, њихову бојазан, и подстиче их, да моле за помоћ понеђељником : безтјелесне силе т. ј. анђеле, а вторником: св. Јована Претечу. Службе, које се свршавају сриједом и петком, појачавају наду покајника представом страдања Христових. (Дани посвећени часном и животворном крсту). Четвртком поје црква пјесме у част св. апостола и св. Николе и моле се за њихово заступање. У суботној служби прослављају се сви светител.и и чини се спомен мртвијема. Свакидања служба подијељена је у три дијела: на вечарње, јутрење и литурђију. Минеји садрже у себи посл.едовања, молитве и пјесме сваком свстптел.у у годишњем кругу.

•Аитурђпке. православно-католичанској цркви. 1вак,) Они су по календару удешени и састоје се по том из 12 већих свески према броју мјесеци у годпнн. Сваки дан има свој засебан текст, који се састоји из два, три а доста пута и из више канона према броју светигеља, који једног те истог дана падају тако, да округао број свију канона износи на осам стотина. Мало не те сви светитељи, чија су имена и дјела у црквеној историји сачувана, сви знатнији и важнији догађаји, чији спомен црква слави, имају сваки за се сразмјерно у минејима спјеване и написане пјесме и службе. Обични минеј (Општак). Општи минеј је с једне стране извод из великих минеја, с друге пак стране он је допуна њихова тамо, гђе извјесних пјесама за овог или оног светитеља нема. Он дијели светитеље у разне врсте и за сваку врсту има одређен текст, који на сликарски начин представља особити карактер извјесне светитељске врсте. Ред тијех врста слиједећи је: 1) Служба Божпјој матери. 2) Безплотним силама — анђелима. 3) Се . пророцима. 4) Св. Апостолима. 5) Поједином јерарху. 6) Јерарсима. 7) Богоугодницима Христа ради јуродивима. 8) Поједином мученику. 9) Мученицима. 10) Свештеномученику. 11) Свештеномученицима. 12) Мученицима — богоугодницима. 13) Мученицима. 14) Богоугодним женама. 15) Исповједницима. 16) Безсребреницима. ,17) Почившима. Празнични минеј је извод из мјесечног минеја. У њему се по мјесечном реду садрже све службе за Господске и Богородичне празнике а такођер и службе за све оне светитеље, које црква особито прославља и који су у црквеним календарима са особитим знацима обиљежени и по том се празници у три врсте : велике, средње и мале дијеле. Постни Триод је збирка молитава и пјесама пуних тронућа, покајања и горких суза због дубљине падења и због нечистоће пале човјечије душе, за вријеме од шесте неђеље (неђеље Митара и Фарисеја) иза Богојављења Господња до Васкресенија. Он се може подијелити у три дијела. Први дио садржи у себи пјесме почам од неђеље Митара и Фарисеја до укључиво неђеље сиропусне; п те пјесме су као нека приправа духа на борбу за очишћење и умртвлење похота