Dabro-bosanski Istočnik

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 111

и могу врло згодно послузкити к достпжену 40вјечијег позива (НЛЗНДЧЕНЈС), а особито наравствености, ако се она у народу грубом не можеуспоставити обичним средствима, и истине, ако извјесна Релиђија мора бити уведена или преиначена. Историчка доставјерност чудеса. 0 истини чудеса неприсутна лица могу се увјерпти кроз свједоке, којима могу бити непријатељи онога лида, које је чудо учинило, другови и страна лица. Свједочанство непријател>а тако као и стра. них лица несумњиво је стога, што се не може представити никаквих узрока, због којих би они усхтјели измишљавати такве ствари, које би се односиле на славу лица њима непријатељскога^ или сасвим странога за њих. Но важно је такођер и свједочанство другова, ако су они а) били очевидци тих догађаја, о којима свједоче, или ако су барем имали саобраћаја с очевидцима тих догађаја; б) ако су они познати са свога благочастивога живота ; в) ако су свједочили у тој самој страни, у том мјесту, гдје су била учињена чудеса, међу тијема људима, који су или сами били очевидцима истих, или који су барем врло лахко могли за њих дознати од очевидаца, а нико их није обличио у лажи, но напротив још многи им држали страну, и г) ако они за своје свједочанство не само нису могли очекивати ни каквс користи, но напротив подвргавали се мржњи, поезрењу, гоњенима и посред нојвећих опасности живота постојано свједочили о истини својега проповједања. Такво свједочанство, постојано и савремено, заслужује сву нашу вјеру; јер ми не можемо представити себи у свједока никакових других побуда за њихово свједочанство, осим тврдога увјерења у истини. Сила доказа од чудеса. Чудеса, која свршују проповједници Откривења, служе за доказ њихове Божанствености стога, што посматрајући их, ми овако размишљамо: Чокјек, који проповједајући спасоносну науку чнни чудеса, чини их (чудеса) не иначе, него силом, коју му је Бог даровао. Но ми не можемо никако представити себи, да би Бог даровао силу свршавања чудеса човјеку, који издаје своју сопствену науку за Божанствену. Дакле, ако Бог дарује кому такву надприродну силу, то нам тиме јасно казује, да сматрамо

таквог човјека као његова посданика, и да науку његову примамо, као науку Божанствену. 4. У пророштвима. Пророштво је јасно, опредјељено и тврдо предсказање будућих случајних догађаја, оправдано тим што се је испунило. И тако, да пророштво буде истинито треба а) да му предмет буде будући, случајни т. ј. такав који би зависио или од воље Божије или од воље човјечије, а да не постоји ни сам у себи, ни у свом узроку ; 6) да предсказање буде јасно, колико допуштава својство пророштва, в) опредијељено а не опште, г) тврдо а не обострано и тобожно, и најпослије д) да би из историје било сасвим познато, да се је пророштво случило прије догађаја, и да је догађај у току потоњих времена саевим одговорио предсказању. На таков начин пророштво се одликује а) од прорицања човјечијих — медика, астроном^, политика, која се оснивају на природи ствари, и која се више предпоставл.ају, а не догађају се, б) од слутње и в) од прорицања оракулских. Сила доказа од пророштва. Пророштва слтже за биљег Божанственога Откривења, јер истинито пророштво може происходити само од Бога, који види помисли човјечије издалека и пред чијима ]е очима све откривено и јасно. То је било мишљене свију народа. Тако Цицерон говори, да од старина постоји мишљење, утврђено сагласношћу свију народа, да међу људима постоји неко знање будућега и да то знање происходи не из ума човјечијега, но од Богова . 2 ) У св. Писму истинито пророштво се представља одличном цртом Божанства: „кажите шта ће бити послије, и познаћемо да сте Богови. (Исајија 41, 23.) Па ако пророштва могу происходити само од Бога, то и овдје изводимо тај закључак ; да Бог не може даровати пророчанскога духа за потврду лажнога учења. Дакле онај, који прориче, од Бога је, и учење, које он проповиједа, јесте Божанствено. Пророгатва а) могућа су о д Б о г а стога, што он као свезнајући зна све, и као свемогући може понешто од свога свезнања открити и човјеку и 6) могућа суи са стране човјека Ј ) Уе*;егет евзе ортшпет. а ћего1С18 <1ис1;ат 1;етроп1 ш8, еат е1: рориН Коташ е!; отптш ^еп^ит сопзеизи та*ат, уег8аг1 диаш!ат п!1;ег ћотпез 8С1еп*1'ат гегит ?и*:игагит, еат^ие поп аћ ш^ешо ћитаио, зе(1 а (1118 ргобс18С1.