Delo, Apr 01, 1894, page 111

104

Д Е Л 0 _ проблеми морални, они за ноје смо мало час рекли да човека занимају пре свију другпх, који, осим научне, имају још једну прнснију вредност за човека, постављани су и с-рећно решавани у делима великих песника. И ето отуда се могло рећн да унутрашњу важпост имају за човека не само све високе п ираве интелектуалне ФилозоФеме, но и катастроФа сваке добре трагедије И што је нарочпто важно, тп су проблеми решавани на такав начин, да на крају књпге нисте само дознали крајња решења постављеног ироблема, но сте још и потресенп били начином на који су ствари биле представљане и расправљане, и повученп сте били онамо куда је писац хтео да вас води; дубок утисак је учврстно у вама, претворио у ваше осећање, оно што је као теоријско решење могло бити само логичка апстракција, без дубља одјека у вама, без даљег утицаја на ваш моралнп живот. Јер дела књижевна не увере вас само логнчно, доказавши вам тачност једне мисли, но вас и прпдобију и повуку за собо.м. Тако вам је као да сте пријатељском руком поведени, место да вам је само сув савет дат. Њена обраћања на ваше осећање, лепн примери које вам она износи, имају нечег прилепчивог п неодољивог у себи. Да један прнмер наведем, ја држим да нпко ннје прочитао „Воденицу на Флоси”, а да није осетио тај морални утицај примера из Фикција. .Будима у већини прилнка нпје довољно само објаснптп једну сшар, да у њу верују, или да вас послушају, говорптп само њиховој памеги, но им се ваља обратити и срцу, њпховом осећању. Они често могу врло добро разумети нешто. па да то ипак остане без даљих практпчних последица. Онп треба да осете разлог. Отуда то велико преимућство књпжевности, да вас убеди кад вам пешто каже, поведе кад вас убеди, н оспособи, кад вас поведе, да пођете онамо куда вас води/ *само што још ннје нзрађена наука, на коју би ее песник и романописад могли наслањатп, но она тек има да се створп; п Паш песници п романоииецп, људп као Шекспир и Балзак, помажу да се она створи, п ннетннктивно прибирају елементе за њу.“ Guvau. L’ Art au point de vue sociologicpie. Гл. IV. * H. Spencer. Social Statics. Предговор: „Ако би мн неко замерно за то што еам погдегде показао евоје осећање у евојој књнзи, као иешто неумеено у једном делу које ноеи тако научан наелов, одговор је, даљудима на данашњем етуињу напретка,