Delo

566 Д Е Л 0 0 б 3 0 р rI> 3 в у К 0 В Н X ’L II Ф ОрмаЛБННХ!, 0 С 0 б е нН о с т е fi б о л г а р с к а г о и з н к а. Составилп, П. А Л а в р о в i. 1893. вел. 8-ина стр. -ј- 235 -ј- 176., цена 2 руб. (Оштампано из „Чтеши вi. Императ. Обц.ествк HcTopin и Древностн при Московскомт. УниверситетМ1). Писац је овога дела већ многима иознат као аутор ва.ване лнтеpajiHO-ncTopiicKe студије о несннку „Горског Вијенца“, а с овим делом стуна на научно понрнште лингвистичко. Његова је заслуга. што је бугарски речник нокој. Дивернуа, нроФесора московскога универзитета, био довршен, а такав је лексикографскн носао свакако п г. Лаврову много номогао да за дело, чији натгшс исписасмо, прикуни грађу. ,Осим прегледа главних особина бугарскога језпка у гласовима и у облицпма, писац је у прилогу приопћио неколико необјављених текстова средњобугарских и неколпко народнпх песама као читанку уз преглед. Уз то је додао и мали речник, унев у њ не само грађу из текстова своје читанке но у оићс донуне лекснкограФСке Миклошићеву Lexicon-y. Сваки ће пријатељ науке бити захвалан нисцу п на једном н на другом, јер је и данас с много тегоба скопчано имати какав такав преглед историје бугарског јсзика. А што се тиче тачности изданих текстова, лако је опазнти, с колико је знања и умења г. Лав]>ов одговорио на такав задатак. Сам писац „Прегледа“ велн, да не мпслп, да ће његов ]>ад даги историју колико преглед знатнијпх историских момената у развитку бугарскога, упућујући на дело нј>оф. Калино „Studvja nacl historvja jezyka bulgarskiego, Czes.i I н II 1891. Krakov’ (нлп у XIV и XV књпзн од „Rozpracvj i sprawozdania z posiedzen \vydziatu filologicznego Akademii Umiejetnosci“) као на потпуннји рад у псториском погледу. II ако је садржина дела г. Лаврова врло важна, ми је према намени проста приказа не можемо опширније нзноснтн. упућујућн читаоце на само дело. V главном је стало да се карактерне одлике бугарскога у гласовпма и у облицпма нропрате од ирвпх нм нојава у пзворима до наших дана, како се находе у бугарским дналектнма. Тако бн се хтело научннм путем наћи потврду мнсли, коју је много научника пређе истицало, а проФ. Калина огледао што боље доказати : да нзмеђу старобугарскога (resp. сгарословенскога) н бугарскога новијега доба није онака провала, каку су неки находили да иостоји (Мнклошић). Кад се пажљиво проучавају н самп старословенскп текстови, находи се, веле Калина п Ллв]>ов, да у њима већ пмамо све заметкс н основе за бугарекн како се развио у псториско доба. Ннје никаких случајнпх Факгора нотребно замишљати, већ само ириродни ]»азвитак. као што сведоче очуванп средњобугарски и новобугарски споменицп. По што је у иеторпји бугарскога вокалнзам од особитог угнцаја бно, н по што је он и претрнео највише промена, раније Калина, а за тим Лавров основно су нретресли еудбину назала, полувокала. старога гћ, па п осталпх самогласннх, даље и консонанте. Кад се пак види зако-