Delo

П Е Л А Г Р А 63 Али опет, одмах за тим, у том истом извештају, после шесте тачке, на питање у седмој тачци које гласи: «Има ли пелагре?” — одговара се онако исто као и у првом извештају: «Само су у крушевачком округу била два случаја пелагро, услед употребе рђавог кукурузног брашна, и то код једног сењака из јагодинског и другог из крушевачког округа. Иначе није се појавила пелагра ни у једном округу м Међу тим и данас се опомињем жнво као да је јуче било. Др. Мачај је био окружнн Физикус, а ја сам му био помоћник лекарски у окрулшој болници. Још у оно време он је купио податке и вадио поједина места из разних књига, кад је где што нашао о пелагри. Те његове ирибелешке као да и данас гледам и читам. Је ли он што о томе доцније штампао и објављивао, није ми никако познато. Али тај његов рад, јамачно је и мене покренуо да доцније обратим своју пажњу овој, истина, новијој алп значајној болести у нас. И у овом другом санитетском извешћу, дакле у другој години, пада у очи на први поглед, где се опет помињу само два случаја пелагре, и то у целој земљи. Али, што је и најинтересантније и најзначајније, и друге године оба случаја пелагре не јављају се у опим покрајинама где народ искључиво једе „мамаљугу” од кукурузног брашна, па је нема ни у оном срезу чак, где је «тулузина као неки сурогат уз кукуруз” употребљена. На протнв, и једне и друге године, и сва четири случаја јављају се баш код Срба који «имају свагда ако не баш пшеничног хлеба а оно зацело умешене и печене проје.” Тако је ето то, кад се на постављена интања и тачке у извештају одговара на памет, кад се хоће да је у сваком извештају све исправно, и да заразе у народу нема. Да се и овакви извештаји нису писали само да се пропарадира и да се прозанати, зар је тешко било и ово, као и много друго шта, уочити и разумети? — «Мајсторија козе nacew, а камо ли неће она требати да се наш санитет преуреди и дотера на ступањ најнапреднији и најсувременији, па ма то било само на лапиру, само санитетским законом, коме нема пара у Европи!