Delo

Д Е Л 0 46 девојку. А писмо му је она написала не зато , што је била увређена, већ да не би дала маха осећању. „Кад би те она, Пајо, баш и заволела и пристала удати се за те — писала је мајка — ви бисте брзо били несрећни. У најлепшем добу твод! она ће бнти готово баба. Ти би је престао волети (не хотећи, противу своје воље) и буди како се ти, као човек од реда, старао да сакрпјеш оно што се никако сакрити не може од створења које љуби, она бн трпела тим внше, што би ти часније гГоступао. А зар би ти хтео да будеш проузрогсовач несреће ту^ему животг само тога ради што си сада заљубљен ? Зар нема у та1свом оеећању егоизма? Промисли о том, роде мој“. — Завршила је своје писмо овим речима: — „Ја не сумњам, драги мој, да ти нећеш подлећи малодушном очајању. /Кивот, мили мој, намеће човеку дужност, да се бори и тежи оном гато се зове добро и истинито. Већ тога ради човак, подобан да живи и за друго што сем личних интереса, умеће и мораће се постарати како да савлада свој лични јад. Зар није тако?“ Ово је писмо дотакло најосетљивије жице младићеве н нагнало га да се сети материна живота. Оно га је разнежпло п охрабрило. Постидео се малодушности своје. У истини, за љубав свога личног осећања он у мало што није заборавио дужности које је имао и развезао причати матери о свом лнчном јаду, а она пада на нос од рада без одмора. И младића би стид. Стаде се трудити да савлада своју љубав, да не мисли о Рими Михајловној, и с неком грозничавом усрдношћу наново поче радити прекинуте послове , узе читати, старајући се да надокнадп време изгубљено у љубавним сањаријама. Рима је Михајловна п даље непрестано господарила V срцу његову, али је туга мало по мало губила своју жестину. Бриге о будућности, бриге о матери и сестрама наново га обузеше. И, најпосле, младост, пуна легшх нада, учннила је своје.