Delo

НА БОЖЈИ ПУТ 51 здрав врло збуњено. Та њена збуњеност њему придаде снаге, те јој заиска воде да пије — да би макар и тим мотивисао тобожњи узрок због чега јој је свратио. Зној га проби свега, и он се из једне руке јаглуком отрије а другом наже маштрафу с водом коју му кадунџика додаде. Пошто се напи, Лека пружи ђевојци маштрафу. Враћајући је — као-он ти ђаволу с ђаволом — не даше му мировати врази, но, малко поослобођеп и разабрат, стиште између палца и кажипрста набубрено од здравља и претљине месо на ђевојачкој засукатој руци, и уштину је да јој се одмах на том мјесту модроцрвенкасти колут указа. Везирка цикну, нресијече га дрским ногледом и трже се назад, па се заплами као да ко саксију жераве изручи на њу, и не рече ништа. Лека, охрабрен тпм првим успјехом, не заустави се лако ни на том. Кад се обуљак заковитла, котура се таман док се не здроби сав у комаде. Те и Лека; обазре се око себе, па пошто внђе да нема никога — крочи ближе к Везирци; ухвати је за руку и загледа јој се у гараве и огњевите очи као пожудни мудрац у дубоко-високу небесну звјездану пучину. Посматраше јој их ћутке, нспитљнво, као да би да у њима проучи најскривеније тајне њенпх срдачнпх осјећаја н да угледа и испнта сјај н величпну њене ђевојачке душе, као сунчану жарку огрију на дну равнога језера. Она му издржа поглед неколика декика, па га одгурну од себе п нремјерп од главе до пета, а лаки јој осмијех залепрша на окрајцима грнмнзних усана, које као да шћаху рећи: Влаше — дражи од зеннце! знаш лн ти: ко сам ја, а ко ли си тн?... Лека је, по свој прилнци, и знао и пстога часа н сазнао зве баш како ваља. Хајде, како му недраго, дуго би било прнчати, ту ти се њих двоје нознај и некако бегенишп п спанђосај једно с другим да пе може бити љенше. Лека је одавно чујао за Везпрку а и она за Леку, н довољан је бпо само овај н овакн састапак па да се њих двоје заволе ћер' дотле. Отада се Лека почешће навраћао на Корита п послом н без посла, п ујдурпсавао тајне састанке с драгом Везирком. Она му се била предала и душом п тијелом; нскрала бн се увијек кад бн јој се ои ујавно нз бабових сараја но мраку, и нроводнла с њим по читаве ноћи по сијенпма п дубравама. Проказивала му је н најсакривенпје турске тајне које је од домаћнх слушала; јатаковала му, п наводнла га на пупе ћесе својих мјештана. 4*