Delo

ЖИВКОВА ИСПОВИЈЕСТ 157 дај коју од тијех ружа за мог побратима!“ — Ја се скамених! Што се велн: зини земљо да ме прождереш. Јања н не гледећп у нас, одвоји неколико ружа и пружи их Алекси, па замаче као опарена. Побратим ме послије дира и хоће да ме закити онијем ружама из Јање, а ја се не дам. Дођп ми послије тога снасн Милки у брањевину, ђе она бјеше код стоке и Алекса јој показа руже и онако поче да прича о мени и Јањи. „Нећемо ми за њега Јању, — Милка ће, — наћићемо ми њему н бољу ђевојку и од боље куће.“ Не рекох јој ништа — ко би јој рекао! — и ако ми се учиње не друкче, но као да ми нож у срце забоде. Алекса се поче с њом довијати и хвалити Јању, а Милка је худи, па ће најпослије: „Не да бабо њу па шта ћеш?“ Већ ме бјеше убио сјен зле слутње, да Јања неће битн моја, а опет не могу замислити, да ми без ње може бити живота. Прави кастиг! Туђе чељаде, а овамо ми мила као да ми је неко од срца одвојио и некако ми се чини, да ми је вазда пред очима! Сјетим се тек оног, што је бабо рекао, па премрем! Знао сам и прије како је он с Јањиним ђедом, али нијесам мислио, да ће већ тако!.. Пројуначим се тобож неки пут, па рекнем у себи: „Е, стало ми је што бабо збори; зар ја не могу другојаче, но баш како он хоће?!“ алп се одмах повратим: љутина се изгуби и поплашим се, да ко не дозна, што сам у тај мах мислио! Помишљао сам и на то, да би бабо, може бити, попустио, кад би знао, како је мени за Јањом. Али ко ће му то лијепо казати без мене? Ја опет не шћах никоме другом из куће за то поменути, да ме хоћаше убпти, а за баба и да не зборим! Ти не можеш нпкако знати, како сам ја бпо за то стидљив. Кад Јањи залеже шеснаеста почеше је просити! Прво је запросише за Сима Томовића. Ја сам то први п^т дознао од Нешка Лукића. Чувамо ја и Нешко овце, а Снмо прође норед нас, те заузесмо говор о њему док ће Нешко: „Пшту му ону Симовића ђевојку.“ —Лнјепо се охладнх, кад то чух! Не знадох ђе сам. Не шћаше ми лакше битп да чух е мн се кућа ископала. Само се као загрцнух и не рекох Нешку нншта! Све сам посдије прислушкивао, да неће ко штогођ причати о томе и нећу лп дознати, да .је већ свршено!