Delo

160 Д Е Л 0 прекиде о томе разговор, а мени се учиње као, да ме прође свака срећа овога свијета!.. Чујао сам даје јаја послије много јада виђела, докје ову моју погрешку поправила и не знам како се до тога дошло, да се просац пошље, али он би послат!! Једног дана је просац дошао у нас и казао дан, који је одређен, да се ријеч даде. Почеше се припреме. Комшије се спремају, да шенлуче и да пију. Ја не идем, већ по земљи, но летим — чињаше ми се. Што ми гођ ко у кући рекне — од баба до малог ђетета — да учиним, ја чиним без узмака. Одређени дан за вјеридбу била је неђеља, а у суботу, уочи тога дана, дошла јаји Манда Вучинина — знао си је, мислим, била је даљна стрина Јањина, вук јој пут претекао и мртвој! Њена и Петрова кућа биле у завади, па с тога зла душа оговорила Јању јаји преружно. Испричала јој како је Јања зла, како ће ни кућу помутити и још много ружних работа за њу казала, што не би човјек никад могао вјеровати. Ми се толико година са Симовићима не мијешали, па као да нијесмо ни били у једном селу, и, Бога ми, јаја не да речеш да је све повјеровала Манди, но онако, побојала се, да није макар што од тога истина и било јој претешко. Знаш, ја њено дијете, а опет гогово она све наградила, да ми се Јања проси, па јој зебња н од баба, ако послије буде што рђаво. Нит је та, да работу оштети, нити да не чинп ништа. Знала је, да речеш, добро Манду, али јој опет шужба, јер се и вели: што се злом чу, добром се не поврати. Дала се јаја у велику бригу, пошто Манда од ње отишла, па и просузила, а у толико дошао у нас Трипун Маретић он је био просац — да нешто пита за сјутрашње дарове и нашао јају плачну. Навалио, да му каже зашто плаче и она му најиослије казала. Грдио он Манду и увјеравао јају да ју је лагала, па отишао. Али ни Трипуну нпје дао ђаво мнра, но кад је сутрадан отишао у Симовића, да узме ријеч, зађепуо да прича о томе. Стари Петар је био узео боцу с ракијом, да ју пружн просцу као здравицу и заустио већ да рече срећно, а Трппуц се изблејао. „Нађох — рекао он — Милеву Иаунову снноћ ђе илаче“ — и пспрнчао им, што је било, па додао и што није бпло и рекао да је тобож он претекао, да се работа ие покварн. Петар стукнуо боцом и не рекао ништа; а кад Трипун