Delo

ЖИВКОВА ПСНОВИЈЕСТ 161 навалио, да се посао тршаје, казао му старац, да иде, како је дошао и да од вјеридбе не може бити ништа! „А не, Петре, вијећам ти Бога и светог Јована!“ — закумио Трипун, али му није помогло! „Ако је истина, што је Манда зборила — рекао Петар нека ми остане зло у кући, што бих га давао Пауну Јовановпћу. Ја сам се и зачудио тој просидби; има ту може бити још нешто! Но, молим ти се, иди ми нз куће и тијем послом да ми нијеси више прага пријешао!“ Молио и преклињао Трипун и послије тога, алн залуду, те зли и гори изишао из Симовића као без главе. Око наше се куће скупило људство и чека да се Трипун јави. Наредила момчадија пушке, да се пуца на весеље. Снаха 'Милка и сестра ми Вида започеше пјесму: У горе се сјекло п ловнло У наше се дворе веселпло!.. а друге женске наставише. — У кући и око куће све свечано, а ја се замећем по шталама, да нијесам на видоку, н храним жпво. Весео сам да хоће, чини ми се, да ми срце од весеља из прси искочи. Ко ме задре очима, дирне ме, а ја се чиним да то не чујем. „Стекли смо га од како смо му је почели проснти, — чух ђе један од браће ми рече за мене сусједу — ради, послушан је, то је једно чудо!“ — Мени — што се велн — само расту уши од милине. Ето ти у зло доба и Трипуна, ђе пде од Симовића куће — покуњен. Све у њега упрло очи и чека се док ступи на нашу капију и док опали кумбуром, па да настане грмеж од пушака. Стиже али се не маша кумбуре, но још припрнјети, да се не би ко други преварио и пуцао. Нико и неће; није адет, док просац не почне. Прође Трипун проз онн народ и уђе у кућу... Само рекао бабу: „Работа је развргнута; Симовнћи не дадоше ђевојку!“ — и одмах нзишао. Све што бјеше у нас занијеми од чуда. Разилази се људство као с гроба! Ја кад разабрах што је било, шћах радн бити да су ме седам пушака разнијеле, но што сеучињело!.. — Што не идеш дома?! Чекамо те вечером, — подвикну мени Мићо из мрака и чисто ме поплаши. — Каралн су ме, што сам те оставио н сургунисали ме, да те тражим! Дело, књ. 35. 11