Delo

ЖИВКОВА ИСПОВИЈЕСТ 163 то учињети; али кад поимим да му пођем, прекину ми се ноге, изгубим живот. Зар да ја то бабу речем?! А ко зна, што би ми одговорно на то!.. Мпслио сам и на што друго, као да отидем Јањи, да јој речемо да се узмемо без ичијег пптања, да бјежимо или тако што; али то је све била само магла у мојој глави. Ко је у нас још то чинио, да зна и по чувењу ико ко је жив?! А најпослије што сам ја знао како Јања мисли. Зар да ризикам, па да спрдњу од себе начиним?!.. Није ми бастало ништа учињети, па то ти је!.. Чујам за Јању: данас се вјери — сјутра се вјери, па се богме н дослути! Није прошао — колико се сјећам —ни пун мјесец од моје несуђене вјерпдбе, а Јања се даде и то баш у наше село за Милића Перџншћа — познавао си га ја мњнм?!.. Ја нијесам прије тога ни знао да Јању за Милпћа ишту. Дознао сам тек уочи саме вјеридбе. Стаоја увече поред нашег ајата, а у ајату чујем разговарају брато и јаја. Наднесем се над ћерамиде и прислушах разговор, кад али о томе зборе! Чух ђе јаја рече чудећи се: „Зар Јању за Мплића Перишића?! Ех, ола су је намјестили! Пуста кућа — скоровечерницн!“ — „0, свршено је, сјутра ће бити пуцњава и весеље“ збори брато, а ја се већ једва нога држим, лијепо мн се жнвот узима! — „II у нас ће, ако Бог да, брзо то псто бпти! јаја ће, н мн ћемо Живка вјерити прије три дана!..“ Све ме веће чудо сналази!!.. „Је ли већ готово?“ — чух послије брата. „Јест, — одговара му јаја, — само имамо да се договоримо о свадби. Они су тражили да буде чак у месвеђе, а наш стари не да, но на јесен за инад Петру. Просац је данас долазио и рече да ће они пристати како ми хоћемо. Ђевојка је веле добра, а и кућа прва у то село — како причају.“ Тај ме разговор уби, сатрије ме сасвијем. Јања иде за другога, а мене вјерају с неком другом ђевојком, али с којом, оклен је она, чија је, каква је?!.. Да нијесам знао, е је превелики грпјех самог себе убити, шћах то смјеста учињети; али шта ћеш, кад ће ми душа из тијела право у иакао?!.. Наступила је црна мп ноћ... Легао сам да јадо — заспем. Све су тобоже преда мном Јања и она ђевојка што ће с њом да ме вјере. Јања стане, па ми се смјешка жалостиво, а она се друга ђевојка испријечп испред ње и кревељн се на мене, и*