Delo

166 Д Е Л 0 да бих за овамо снио, а долазило ми је све одовуд на сан чпм очн заклопим. Да виднш Јања ми мало по мало постајаше другојача. Не нп њу да заборавим, али тек онако... не бјеше ми као прије, па то је. Али да ми је нешто јају било внђети, да ми ју је било загрлити и молити је да ми опрости, што сам јој толико јада дао!.. Да мп се било наћи дома, али да није ништа било од онога, што је било, а овако да се сад вратим... Што би ми се зборило?! Кад би ме виђели, знали би с чега сам утекао и то се не може на друго обрнути. Сад држе да сам мртаз и жале ме, а кад ме виде жива ругаће ми се, као што нмају и право. Видим лијепо нема ми повратншта!.. Рекох тн да ми је најтеже било ради мајке. Знаш, ми смо сви — њена ђеца — били понешени за њом. Носили би лнјеп лов, воће и тако што девет дана под пасом, само њој да га донесемо, па се ја тога сјетим тамо, кад што лијепо намјерим и помислим, да бих то њој дао да сам, ђе нијесам; дође ми да цркнем као крпјес! Тешко ми је било п с другијех у кући и са свега нашег. Једном нађох једну духанску кутију, ама у свему ћићера кутија мог брата, па сам толико плакао над њом, као да је, не дај, Боже, брато био ту мртав! Једном опет внђех једног шареног вола истом таквог као што је неки наш био, па се сјетих многих работа и помнсли — и тадар сам плакао. Много бих ти имао прнчати о невољама, које сам за толико доба по Малесији поднио, али што да ти дуљим? II тако те намучих својом прпчом о Јањи и себн, али ми је мило, да тн отворим срце, кад си ме већ зађенуо. Никоме другомјаово до данас нијесам причао. Куд срећа да ме нијесу никад више овн крајевн виђели, а н не шћаху, да се не догодн што се догоди. Неки стари крвннцн мог газде, код којег сам дворио, нападоше га, да му се освете, а ја се пађох код њега. Бранпсмо се н одбранисмо. Мјесто да узму крв оставнше двије главе! Није нп стана било дома, но смо се дигли па од пријател>а до нријатеља: негђе дан, негђе два, негђе неђељу, негђе двије и тако, идући од мјеста до мјеста; дођосмо у Скадар! Некако као нехтећ’ дођох у наш крај!!.. II помнсли што ће бити: у Скадру се нађох с Марком Маротпћем, првијем нашим комшпјом. Отпшао тамо некијем послом. Кад Марка внђех, хтједох да га размпнем, алн не могах: учиње ми се као да сам све своје видпо! Он мене не познаје!