Delo

168 Д Е Л 0 нромијенила, до што бјеше мјесто капе ставпла махраму. Чим је виђех пођох к њој. Сам сам се послије себи чудно, како сам то могао! Као да ту у њој нађох сву прошлу срећу своју: п јају и баба и Мару и све оно, што је прошло с мојим лијеппјем ђетинством и завршило се оног јутра, кад се Јања хтјела вјеритн за Милнћа!.. Дошао сам к њој и запитао је пошто сујој неки шипци, тек да нешто рекнем, а то сам изговорио некако сметено и једва сам дисао! Јања и не погледа, кад ми одговори што је питах. Није ме ништа познала! На мени бјеху малпсорске халине, а и онако промијенио се за толико доба. Не баста ми казалти јој се ту, но побјегох од ње као опарен. Опет моја стара работа! Послије ме Јања корила за то. „Нијесмо вели — сад ђеца као прије“. Позније се ослободпсмо, па разговарамо као ово ја и ти. Е да сам некад био тако слободан! Други би ми кокоти данас појали!.. Да ти не дужим. Ја и Јања стадосмо на есап: обећасмо једно другом, да ћемо се узети! Што није некад могло бити, нека буде сад. Њој лако оставити први дом: није у њему имала ђеце. Чињаше ми се, да ће ми се све повратнти; као да је оно штојепрошло био само некакав ружан сан, како ли? Заносах се некако! Прво сам стрицу казао што сам намислио. Он као најмекши бјеше ирема мени, па бјех слободнији код њега но ђе друго. Али и он ме дочека као на анџару. „Неће — велп — она никад у наше браство!“ Премро сам кад сам то од стрица чуо! Нијесам се падао, да ће ми сад впше бранити да Јању узмем. Кад п осталн браственици дозпадоше, што сам хтио крв и нож! Испрва сам мислио да ми ие даду Јању узетн радн опе наше старе работе, али није, но ево счега: муж Јањине сестре Марице отишао у свнјет иеколико дана пред Благовијести, а Марица послије родила дијете мало нешто но Божићу. Родила, родила — никоме пншта; али кад се она послије тога норијечала са својом јетрвом, ова јој изнијела, да јој дијете ннје од мужа, јер што се — да онростиш — заметне о Благовијестн, ђустом се рађа о Божићу; а ово Маричино некако не излазило према томе. По никоме ово и не долазило до умена, док Марпчнна јетрва не изнијела.