Delo

172 Д Е Л 0 На њему је мор — долама морем до земље; На доламп шећер пуца с те п с те стране: У прспма срце куца само за мене!!.. II умуче, зар заврши пјесму, што ли. Е чудо ти је то! — прекиде кратко ћутање мој сапутник — таквијех мераклија једно за другијем ннје ова равница рађала. • — Као Живка и Јање? — утах, досјећајући се куд ријечима гађе. — Е, чоече... Ово ти је за калијеж! Причаће и наша праунучад о томе и уклинат' се. Зар се примака страшни суд, што ли! Овакве су ја мњим његове прилике! Настависмо пут не зборећи ништа. Добро смо се разумјели, да нам није било потребно никакво објашњење... „Да ли и Жпвко овако тугује — мислио сам — тамо ђегођ, трошећи своју млађану снагу у каквом руднику ?.. Да ли ће му се тамо у туђини дати прилика, да се упоређењем својих и туђих поступака у животу увјери камо му је љубав с Јањом била п р о с т а ?!!.. Ко зна што ће још с њим бити!.. Цетиље, августа 1904.