Delo

ЈОСИП ЈУРАЈ ШТРОСМАЈЕР 179 диже до впсока степена пародне просвјете н наображености. Докле су већ доспјелн разни народи романскога н германскога племена? Познато је, да ова настојања, навластито код Хрвата и Србаља лијепим уродише плодом, те да они могу показатп дјела, која би и осталим европејским књижевностима служнла на част. Ну разборитији синови југословенскога народа, којима је до тога стало, да свој народ доведу на оно мјесто, које га иде по одлуцп божје промисли, сваки дан јасније увиђају, да овако расцјепанн у хрватску и српску само писменима раздијељену, у словенску и бугарску грану, троше заман своје лијепе силе. Одавле породи се у њих мало не опћенита тежња и жеља, да се у коло хрватске и српске књижевности најприје повуку браћа Словенцн, којим би се тим обезбиједио народни живот н напредак, а нама Хрватима и Србима набавила лијепа кита супосленнка. Тому колу могли би се приближити и радини Бугари. Тај народ, јак до пет милијуна, већ из тога заслужује сву нашу позорност, штојенекада управо на књижевном пољу предњачно не само јужним него и сјеверним Славенима, па у новије такођер доба показује, да није у њем утрнуо дух св. Ћирпла н Метода, св. Климента, Ивана Ексарха и велико^а цара Симеуна. Ево на тај начин свуда на словенском југу указује се врућа жеља, да му буде једна књига. Само до сада нема још средоточја. Овпм средочјем имало би битн учено друштво или академија, у ком би се имали стјецати и сједннити свн бољи умови хрватски, српски, словенски н бугарски. Град Загреб стече толике заслуге за препород наше књнге, да заслужује бити столицом овога југословенскога ученога друштва“. Сад је јасно, за што у Загребу постоји Југославенска Академија. Криво имају онп, који међу Хрватима држе, да је Штросмајера к заједници књижевној, а може битп да је постепено мислио развити и заједннцу, или бар добре односе п у политнчком погледу, навела одбојна иолитика Беча, којему да је Штросмајер од првога часа био једино одан и вјеран. Он је одњихан на крилима оних мисли, оних идеја, које су у Хрватској од 1836.—18Ј9. годнне биле започеле добнвати карактер неке реалности, па за то недаће у иолитичком животу Хрвата нису могле да Штросмајера свежу с кнезом Михаилом прије него лп су оне настале. А он ево већ 1860. годпне пнше онако Хрвату бану Шокчевићу с обилном мотпвацпјом: „Народна