Delo

180 Д Е Л 0 књига је и главни плод духа свакога и главно промицало његова развитка; дапаче у несретним околностима јавнога живота једнно сидро, које га од пропасти чува“. Штросмајер је то писао у часу, кад се још није никако знало, како ће се развијати прилнке и неприлике за Хрватску, а писао је тако, јер је разбирао добро и лијепо: ако Хрватска што хоће да буде у свијету, нека најприје докаже својим умним радом; кад буде духа освпјешћена, кад буде душевне снаге, мораће се јавити и физичне, па ће све ићи на боље. Кад тако не би мнслио, не вјерујем да би могао писати одмах даље у писму на Шокчевнћа: „Но да књига буде збиља промицало народнога развитка, има проннкнути сав народ и све његове јавне и сукромне одношаје, те сав народ има бити позван, да ју обдјелава и негује, да јој своје умне силе посвети, да јој буде учитељем и учеником“. То су идеје, које су се чуле више пута у четрдесетим годинама у Хрватској, само неприлике нису допуштале, да те идеје задобију конкретнији облик; Штросмајер их је у добри час и опет на свој начин истакнуо, као високи достојнпк с њима почео радити те у своме мишљењу и даљему раду почео да преузима на себе све задатке, које је имао душевни рад Хрвата да ријеши. Хрватски је живот још и данас, у двадесетом вијеку, некако аристократичан. У илирско се доба много говорило о народу, о пуку; пучани су били највећим дијелом и они, који су народни правац ширили и давали му европско схватање. Али је то све било премало, јер су сама господа н племпћи обављали државне послове. Није им било могуће да раскину везе и окове, који су у аристократској држави данас јакн. Но Штросмајер је својим друштвеним положајем, својим земаљскнм а још внше душевним благом захватио дубље, јер је оп звао свакога на рад и уједно свакому само по његовим дјелпма и заслугама одређивао вриједност. Он је као првосвештенпк, учитељ, човјек и великап на уму дошао, да пред свим народом каже: Хрвати ће доћи до својих права, ако се на окупу иађу господин и грађанин, сел>ак и тежак и ако сви заједно имадбуду пред очнма своју народну обрану и своју народну заштиту у духу п његовој снази. II само нрозборити ову велику ријеч — бпјаше за Хрватску много; порадити, да опа доиста не остане само рпјеч, то је задаћа била Штросмајерова вијека.