Delo

•10СИП ЈУРАЈ ШТРОСМАЈЕР 181 II прије њега многи су говорили; ваља се народу сједпнити и сједињеним силама радити око свега. Но где је могло бити једпнства, кад у Хрвата није било мјеста, у којем би се могли људи да састану и поведу народ? За то ђаковачкп бискуп каже, да се средиште, има створити у академији нлн ученоме друштву. Ту ће се наћи „сви бољи умови хрватски, српски, словенски и бугарски да вијећају, којим би се начином имала најпрече створити једна народна књига на Словенском Југу, и како би имала у своје окрпље узети све струке човјечје знаности.“ Он ето мисли академнју уредити, зове све у једно коло — а код куће више илп мање сама пустиња! Бискун се тога није бојао. Кад су и одличнији са скепсом прпмали оне ријечп бискупове, он се од слоге, како смо чули, нада бољој будућностп. Сама ријеч није нигдје достатна. Да Штросмајерова мисао не остане само ријеч, он жели подићи и уредити мјесто за састајање: даје педесет хиљада форината за нови дом, који се има подићи прилозима читавога народа, јер ће у том дому бити главна полуга „душевнога препорођења свега Југословенства.“ Десетога децембра 1860. удари Штросмајер темељ академијн. По свједочанству тадашњнх новпна, Штросмајерове су рпјечи нашле одјека у свим странама ве.ликога Славенства. Не само Хрват, него и Србин, Словенац, Бугарин, Чех, Пољак и Рус поздравн са свим својим братским и славенским срцем и заносом велико дјело епископа хрватскога, јер је проговорио пред читавим свијетом онако културно, како може да говори човјек, који знаде, да је просвјета права зубља, што води човјечанство до среће, до напретка. Није он попут каква американскога гавана сам основао академију, већ је добро рачунајућн с прплпкама и неприликама својим даром хтио, да читавп народ, чнтаво славенство помогне градити зграду просвјете. Само народ може у заједници, а поједннци ће урадити ондје, гдје је народна снага подигла и појединца, да му он може повраћати, што је од њега примио. Штросмајеру је требало стварати, за то је његов дар од 10. децембра већн, него да је у оном часу сам све саградно. Умни помагач Штросмајеров, већ 11 година покојни Фрањо Рачки, бпјаше душа, о коју се могао ослањати стваралац, може се сигурно рећн, данашње хрватске културе и просвјете. Сигурно је Рачкн у договору са Штросмајером онако лијепо нз-