Delo

186 Д Е Л 0 Геометрије само .је онда тачно, ако се простор схвати као засебно биће поред матерпје, ако се простор схватн као празно биће у коме се матернјални делићи налазе. У том случају празан бн се нростор дао доиста зампслитн само као континуум, јер ако би се оп схватио као дискретум, онда би просте тачке, нз којих би био састављен, биле без величнне, јер би биле без икаквог реалног садржаја, пошто реални садржај сачињава матерпју. Међу тим ако се не претпостави да постоји празан простор поред материје, већ ако се узме да материја и простор падају уједно, да простор није ништа друго до просто истовремена датост материјалних реалних делнћа, онда нема внше ннкакве тешкоће претпоставитп, да је простор дискретан. У том случају на име величина простих недељивих тачака, нз којих је простор састављен, није и не може више битп равна 0, већ мора бити равна 1. Јер кад би величина реалне материјалне тачке била равна 0, онда би то значпло нн више ни мање, до да она нема никаквог реалног садржаја, да дакле није материјална тачка. Проста матерпјална тачка чини реални керелатум апстрактне аритметичке јединице, која је последњи елеменат чистих аритметнчких количина, целих бројева. Па као што је из простнх недељивнх јединица могуће саставити сложену аритметичку количину ма каквог целог броја, исто је тако могуће из простих непросторних реалних тачака саставитн сложену просторну колпчину. Линија АВ не може се све дотле саставити из простих непросторних тачака, докјегод величина тих тачака равна 0; чим се пак величина простпх непросторних тачака стави да .је равна 1, нема више никакве тешкоће схватнти њену састављеност из простих тачака. Јер у том случају просторност линије АВ не састоји се ни у чему другоме до просто у томе што она преставља множину простпх тачака, док се пепросторност ових последњих просто састоји у томе што је свака од њих једна. По контипупраној Геометрпји простор је пре својих делова, деловн простора могући су само у .једпоме целоме простору, по дискретиој Геометрији пак простор је нешто што је после својих делова, нростор по тој Геометрији није нншта друго до симултана датост множпне простпх недељивпх делова, који су као таковн непросторни. Чим се донусти трећн основнп постулат дискретне Геометрије, на име да је велнчина просте тачке равна 1, одмах ншчезавају све те-